Kod nekih pacijenata koji obole od kovida-19 simptomi bolesti mogu da potraju mesecima nakon početne infekcije. Novi dokazi ukazuju na to da bi to moglo da bude posledica toga što virus dovodi do značajnih promena u krvi ljudi, što rezultira trajnim promenama krvnih ćelija koje su očigledne i nekoliko meseci nakon dijagnoze infekcije.
“Uspeli smo da otkrijemo jasne i dugotrajne promene na ćelijama, i tokom akutne infekcije, pa čak i nakon nje”, objašnjava biofizičar Džošen Gak sa Instituta Maks Plank u Nemačkoj.
U novoj studiji, Gak je sa kolegama istraživačima analizirao krv pacijenata koristeći sistem nazvan RT-DC koji može brzo da analizira stotine krvnih ćelija u sekundi i detektuje da li postoje neke abnormalne promene u veličini i strukturi. Ovaj sistem pomaže u otkrivanju kako koronavirus utiče na krv i to na ćelijskom nivou, prenosi Science alert.
„Iako patologija još nije u potpunosti shvaćena, hiperupalni odgovor i poremećaji koagulacije koji dovode do zagušenja mikro krvnih sudova smatraju se ključnim pokretačima još uvek povećanog broja preminulih“, pišu u svom radu istraživači, koje je predvodila autorka studije Marketa Kubankova.
“Do sada se nije smatralo da fizičke promene krvnih ćelija igraju važnu ulogu kada je reč o vaskularnoj okluziji i oštećenjima organa koje prouzrokuje kovid-19”, dodaju istraživači.
Uočene su promene u veličini i strukturi krvnih ćelija
Studija je obuhvatila 55 pacijenata. Njih 17 imalo je teški oblik bolesti, a polovina njih kasnije je preminulo. U studiju je bilo uključeno i 14 pacijenata koji su se oporavili od kovida-19 i 24 zdrava pojedinca.
Analizirano je više od četiri miliona krvnih ćelija, a rezultati su pokazali da je veličina crvenih krvnih ćelija, odnosno eritrocita, kod kovid pacijenata bila znatno drugačija.
Uočeni su i znakovi ukočenosti u fizičkoj strukturi ćelija, pokazujući manje deformabilnosti, što bi moglo da utiče na njihovu sposobnost transporta kiseonika kroz telo.
„Fizička svojstva eritrocita presudna su za mikrocirkulacijski protok i kao takve, ove promene mogu da oslabe cirkulaciju i pospeše hipoksemiju“, objašnjavaju istraživači.
„Efekat bi se mogao zadržati kod obolelih dugo nakon što infekcija više nije aktivna, a otkrili smo da kod oporavljenih bolesnika promene fenotipa nisu bile toliko izražene, ali su i dalje prisutne“.
Kod belih krvnih ćelija, odnosno limfocita, uočena je manja ukočenost kod kovid pacijenata, dok su kod njih monociti bili znatno veći nego kod učesnika iz kontrolne grupe. U međuvremenu, neutrofili, druga vrsta belih krvnih ćelija, pokazali su brojne promene kod bolesnika sa kovidom. Uočene su promene u veličini i neke veće deformacije.
„Iako su se neke od tih promena vratile do normalnih vrednosti nakon hospitalizacije, druge su trajale mesecima nakon otpuštanja iz bolnice, što je dokaz dugoročnog efekta kovida-19 na telo“, pišu istraživači i dodaju:
“Pretpostavljamo da bi uočene promene mogle da nastanu uslied citoskeletnih promena imunoloških ćelija. Mehanička svojstva ćelija mogu da budu direktno povezana sa citoskeletom, važnom potpornom strukturom koja takođe određuje ćelijsku funkciju“.
Još uvek nije sasvim jasno kako promene u krvnim ćelijama izazivaju simptome bolesti, a ponekad prouzrokuju i smrt. Studija pojašnjava koliko virus napada telo i zašto neke osobe mogu da imaju simptome bolesti i mesecima nakon dijagnoze.
„Pretpostavljamo da bi trajne promjene fizičkih fenotipa krvnih ćelija mogle da doprenose i dugotrajnom oštećenju cirkulacije i itransportu kiseonika kod oporavljenih bolesnika”, rekli su naučnici.