Prosečni životni vek u Sjedinjenim Državama skraćen je za godinu dana u prvoj polovini 2020. godine, kada je pandemija koronavirusa dovela do prvog talasa smrtnih slučajeva, saopštili su zdravstveni zvaničnici.
Najviše su pogođene manjine, jer je životni vek Afroamerikanaca skraćen za gotovo tri godine, a hispanaca za skoro dve, pokazuju preliminarne procene Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), prenosi Glas Amerike.
“To je ogroman pad. Morate da se vratite sve do Drugog svetskog rata da bi ste pronašli takav pad“, rekao je Robert Anderson, koji je zadužen za statistiku u CDC.
Drugi zdravstveni stručnjaci ocenjuju da novi podaci o životnom veku pokazuju duboke posledice kovida 19, ne samo kada je reč o smrtnim slučajevima zbog zaraze, već i zbog srčanih bolesti, raka i drugih zdravstvenih stanja.
Ono što je neverovatno kada je reč o tim brojkama je što se one odnose samo na prvu polovinu godine. Kada stignu podaci za celu 2020. očekujem da budu još gore“, ističe zdravstveni istraživač i dekan na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku doktorka Kirsten Bibins Domingo.
Ovo je prvi put da je CDC saopštio informacije o životnim veku zasnovane na delimičnim podacima, a već se zna da je 2020. godina bila najsmrtonosnija u američkoj istoriji, sa više od tri miliona smrtnih slučajeva.
U prvoj polovini prošle godine životni vek Amerikanaca bio je 77,8 godina, što je jedna godina manje u odnosu na 2019. Za muškarce je prosek bio 75,1 godinu, a žene 80,5 godina.
Kada se gleda po grupama, hispanci u SAD i dalje imaju najduži životni vek. Afroamerikanci sada zaostaju za belcima za šest godina, čime je preokrenut trend prema kojem su se od 1993. godine približavali njihovi životni vekovi.
Između 2019. godine i prve polovine 2020, životni vek Afroamerikanaca skraćen je za 2,7 godina i sada je prosek 72 godine. Pad među hispancima bio je 1,9 godina na 79,9, a životni vek belaca sada je 78 godina, devet i po meseci manje nego u 2019.
Tagovi
