Koronavirus dobija pravo ime, raste broj žrtava i obolelih: Broj zaraženih u svetu verovatno je duplo veći od onoga što se zna

Koronavirus, koji je do današnjeg dana odneo više od 490 života i zarazio oko 24.000 ljudi širom sveta, trebalo bi da dobije pravo ime. Znali smo SARS, MERS, ali ovaj virus teško da ćemo zapamtiti pod oznakom 2019-nCoV. Koronavirus je naziv samo za grupu virusa kojoj pripada, a u kojoj su već pomenuti SARS i MERS. Upravo u danu u kojem se raspravlja o njegovom nazivu i zbog čega je to važno, zvaničnici provincije Hebej naveli su da je u utorak još 65 ljudi podleglo komplikacijama novog koronavirusa, što podiže broj umrlih samo u tom delu Kine na 479 ljudi. Samo u Hubeju, gde živi više od 50 miliona ljudi, ima 3.156 zaraženih, što opet podiže broj obolelih u epicentru zaraze na 16.678. Ukupno je 12.627 pacijenata hospitalizovano u provinciji, uključujući i 771 osobu u kritičnom stanju. Oko 60 miliona ljudi u Kini nalazi se u karantinu, a čak tri grada imaju preko hiljadu zaraženih.

Oglasila se i Bela kuća, nazvavši ovaj virus „veoma opasnim i zabrinjavajućim“, navodeći da se čini sve da se zaraza zaustavi. Američka agencija za hranu i lekove dala je odobrenje po hitnom postupku za korišćenje testa za otkrivanje bolesti u kvalifikovanim laboratorijama širom zemlje, a u pitanju je test koji se dobija iz nazalnog ili oralnog brisa.

Ipak, kada je reč o procentima smrtnosti od ovog virusa, oni su u najvećoj meri ograničeni na grad Vuhan. U samom epicentru zaraze, umire jedna osoba na 23 prijavljena slučaja. Taj broj u drugim kineskim regijama opada na 1:50 zaraženih, dok je izvan Kine jedna smrt na 114 prijavljenih slučajeva.

Stručnjaci kažu da je ovaj raskorak prisutan zbog toga što se blaži slučajevi virusa ne prijavljuju u Vuhanu i drugim delovima provincije Hebej, dok se zemlja bori s nedostatkom opreme za testiranje i bolesničkih kreveta.

„Kada ste suočeni sa zarazom, stopu smrtnosti morate da interpretirate s dozom skepse, iz razloga što samo retki slučajevi dolaze ljudima u fokus“, rekao je Ameš Adalja, stručnjak za pripravnost u slučajevima pandemije pri Džons Hopkins centru za Zdravstvenu zaštitu u Baltimoru.

„Teško je reći da ove brojke predstavljaju pravo lice zaraze“, dodao je i naglasio da je smrtnost ispod jedan posto.

Od utorka, u svetu je prijavljeno 24.551 slučajeva. Ako je smrtnost u jedan odsto slučajeva, a do sada je umrlo 492 ljudi, pravi broj zaraženih je oko 49.000.

Gauden Galea, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za Kinu, rekao je za Rojters da gruba kalkulacija kaže da, ako se broj zaraženih podeli s brojem smrtnih slučajeva, dobije se stopa od dva odsto, dodajući da ta stopa opada.

„Ljudi će bolje razumeti rizik ako znaju koliko je ljudi s blagim simptomima i koliki je procenat smrtnih ishoda“, rekao je Adalja.

U Vuhanu su neki ljudi s blažim simptomima vraćeni iz bolnice zbog manjka sredstava, Rojtersu je potvrdilo nekoliko izvora. Drugi su se odlučili na samoizolaciju.

Iz Britanije istovremeno stižu vesti da je ugledni imunolog sa Imperijal koledža u Londonu postigao napredak u naporima da se pronađe vakcina za virus. Vodeći britanski naučnik Robin Šatok kaže da bi već sledeće nedelje mogao da počne s testiranjem vakcine na životinjama, i da na leto već može da se ispita na ljudima. Skaj, međutim, tvrdi da pronalazak virusa dolazi prekasno za ovaj talas zaraze, ali da će on biti važan za sledeći.
Brojne svetske marke, među kojima i Adidas, Versaće, Majkl Kors i Džimi Ču najavili su ogromne gubitke, kao i zatvaranje ogromnog broja prodavnica zbog širenja virusa. Dizni je naveo da će njihovi gubici biti ogromni.

Kad je, pak, reč o nazivu novog virusa, u pitanju je komplikovan proces.

„Imenovanje novog virusa dešava se često s vremenskim razmakom, a do sada je fokus bio na reakciji zdravstvenih službi, što je razumljivo“, rekla je Kristal Votson, naučnica i asistentkinja Džons Hopkins Centra za zdravstvenu zaštitu.

Kako bi razlikovali ovaj virus, naučnici su ga zvali „novi“ ili “ koronavirus“, a tako se nazivaju zbog šiljaka nalik kruni koje je moguće videti kroz mikroskop.

Virus H1N1 je 2009. godine prozvan „svinjski grip“, što je dovelo do toga da je u Egiptu naređeno da se zakolju sve svinje, iako su virus širili ljudi, a ne svinje.

Svetska zdravstvena organizacija 2015. godine kritikovala je naziv MERS, odnosno bliskoistočni respiratorni sindrom (Middle East Respiratory Syndrome).

„Videli smo da određeni nazivi za bolesti izazivaju negativne reakcije prema članovima određenih verskih ili etničkih zajednica, prave nepravedna ograničenja za putovanja, trgovinu i razmenu, i podstiču bespotrebno ubijanje životinja“, pisalo je u saopštenju WHO koji je nakon toga izdao smernice za davanje imena novom koronavirusu, a koje ne bi smele da uključuju geografske lokacije, imena ljudi, nazive životinja ili vrste hrane i reference na određenu kulturu ili industriju.

Ukratko, ime bi trebalo da bude kratko i opisno kao SARS.

Ali, da bi ime postalo prihvaćeno, treba da je prepoznatljivo, kaže Benjamin Nojman, profesor virusologije, koji je, uz deset drugih naučnika, član grupe koja odlučuje o novom imenu.