Masovne vakcinacije protiv koronavirusa sprovode se širom sveta i to je najbolji način da čovečanstvo uzvrati udarac u borbi protiv pandemije.
Postoje brojne vakcine, napravljene na potpuno različite načine i one umanjuju rizik da se ljudi razbole, moraju da idu u bolnicu ili da preminu.
Krajem januara na svetsku scenu su stupile dve nove vakcine.
Zašto nam je potrebna vakcina?
Prošle je više od godinu dana kako se kovid-19 pojavio prvi put, a veliki broj ljudi i dalje je veoma ranjiv na virus.
Restriktivne mere u našim životima jedino su što drži vrisu pod kontrolom i smanjuje rizik od širenja zaraze.
Vakcine uče naša tela da se bore protiv zaraze i one predstavljaju izlaznu strategiju u borbi protiv zaraze.
Tri vakcine koje prednjače na Zapadu su Fajzer, Moderna i Oksford AstraZeneka, prenosi BBC na srpskom jeziku.
Fajzer i Moderna su RNK vakcine – to je novi pristup koji može neverovatno brzo da se razvije.
Ubaci se sićušni deo genetski kod virusa u organizam i on počinje da proizvodi deo koronavirusa na koji telo počinje da razvija odbrambeni sistem.
Ove vakcine su odobrene za korišćenje u Velikoj Britaniji, Evropi i Americi.
Oksfordska vakcina se razlikuje za nijansu, pošto koristi bezopasni virus da unese isti genetski materijal u telo.
Ona je odobrena u Britaniji i Evropi.
Oksfordska vakcina je najlakša za skladištenje jer može da se čuva na običnoj temperaturi frižidera.
Sve pomenute vakcine daju se u dve doze, a u Britaniji nadležni žele da ubrzaju da svi što pre dobiju prvu, odlažući davanje druge.
Nove vakcine
Podaci iz opširnih istraživanja za dve nove vakcine nedavno su predstavljeni u javnosti.
Nadležne zdravstvene institucije sada će pregledati i ispitati rezultate i dokumentaciju kompanija Novavak i Jansen, pre nego što odobre upotrebu vakcina.
Jansen vakcina koristi istu tehniku kao Oksfordsa, ali je ključna razlika u tome što se daje samo jedna doza, a ne dve.
Ova činjenica, uz to da može da se skladišti u običnom frižideru i da se planira proizvodnja milijardu doza tokom 2021, mogla bi da dovede do znatno ubrzavanje borbe protiv virusa.
Novavaks je vakcina napravaljena standardnim pristupom – proteini iz virusa i hemikalija koja izaziva odgovor imunog sistema ubrizgavaju se u telo.
Šta radi ostatak sveta?
Postoje i druge vakcine vredne pomena, a trenutno se ne koriste u Evropi i Americi.
Naučnici u Kini razvili su vakcine Sinovak, Kansino i Sinofarm.
Kompanije koje prave ove vakcine potpisale su ugovore sa brojnim zemljama u Aziji i Južnoj Americi.
Oko milion ljudi u Kini već je dobilo prvu dozu Sinofarm vakcine, navode tamošnji mediji.
Sputnjik vakcina, koju je razvio ruski Gamaleja istraživački centar, prvi je objavio rezultate testiranja u kojima se tvrdilo da je to cepivo efikasno protiv kovid-19.
Da li su sve vakcine podjednako efikasne?
Teško je porediti rezultate proiizvođača pošto su istraživanja testiranja rađena malo drugačije i u različitim fazama pandemije.
Ipak, čini se da sve glavne vakcine efikasne protiv kovid-19 i smanjuju rizik da ćete se zaraziti, završiti u bolnici ili preminuti.
Ono što i dalje predstavlja veliku nepoznanicu je – da li sprečavaju širenje virusa.
Kako bi naučnici došli do saznanja koji metod daje najbolje rezultate, biće sprovedeni testovi u Britaniji tokom kojih će ljudi ciljano biti zaraženi virusom.
Šta je sa novim sojevima?
Novi sojevi virusa pojavljuju se širom sveta poslednjih nedelja.
Ipak, iz kompanija Jansen i Novavaks tvrde da su njihove vakcine prve u svetu koje nude pravu zaštitu od novih sojeva.
Kod obe vakcine, međutim, nešto je slabiji učinak protiv soja iz Južne Afrike koji se širi zabrinjavajućom brzinom.
Ukupni rezultati su i dalje dobri jasno je da je bolje imati takve vakcine nego nikakve, ali istovremeno jasno ukazuju kako je koronavirus šetajuća meta.
Možda ćemo zbog toga u budućnosti morati da promenimo vakcine koje koristimo.
Ko prvi dobija vakcinu?
Sve zemlje prave liste prioriteta na osnovu kojih se odlučuje koje kategorije stanovništva se prvo vakcinišu.
U Britaniji su prvo vakcinisani zdravstveni radnici, ljudi u staračkim domovima i stariji od 80 godina.
Plan je da se prvo imunizuju najstariji i ranjivi ljudi sa teškim kliničkim slikama.
Šta još mora da se uradi?
Najpre, potrebna je masovna proizvodnja milijardi doza i distribucija širom svet, zatim ispitivanja koliko dugo traje zaštita, ali i ispitivanja kakav efekat vakcine imaju na širenje virusa, prenosi BBC na srpskom.
Tagovi
