Kako se pandemija koronavirusa širila svetom, mnoge države su proglasile mere ograničenog kretanja, rada od kuće i obustavljanje proizvodnje. Fabrike u većini zemalja još uvek ne rade ili rade smanjenim intezitetom, ljudi ne koriste automobile i goriva, a za posledicu imamo čistiji vazduh, prenosi Gardijan.
Poboljšanje uslova životne sredine je išlo uporedo sa pogoršanjem situacije u slučaju pandemije koronavirusa, a prvi znakovi poboljšanja su primećeni putem satelitiskih snimaka iz svemira. Zatim smo ih mogli osetiti u vazduhu i našim plućima, a slike čistog vazduha, bistrih kanala i reka obišele su svet.
Zatvaranje fabrika i zabrana putovanja pročistila je gradove i industrijske centre u roku od nekoliko dana. Priroda je napokon ‘prodisala’ – prvo u Kini, zatim Italiji, a onda u desetinama država koje su pogođene koronavirusom. Neke od država imaju privremeni pad ugljen-dioksida i azot-dioksida i do 40%, što značajno smanjuje rizik od plućnih bolesti, srčanih udara ili astme.
Kljčuni indeksi zaštite životne sredine, koji se neprestano pogoršavaju više od pola veka, sada stagniraju ili se poboljšavaju. U Kini, najvećem svetskom ‘izvozniku’ ugljenika, emisija ugljen-dioksida je manje za 18%, a značajan pad emisije ugljen-dioksida se očekuje i u SAD, gde je drumski saobraćaj – glavni izvor ugljen-dioksida u Americi – opao za 40%. Čini se da će svet doživeti prvi pad globalne emisije štetnih gasova još od ekonomske krize 2008.
Fosilna goriva
Nema sumnje da mere karantina i samoizolacije najviše pogađaju industriju fosilnih goriva. Uz manje vozača na putevima i manje avionskog saobraćaja, cena nafte je pala za oko dve trećine u odnosu na isti period prošle godine. Prodaja automobila u Velikoj Britaniji je tokom marta pala za 44%, a drumski saobraćaj je na Ostrvu smanjen za 83%.
Ovo je potencijalno dobra vest za ekologiju, jer je nafta najveći izvor emisije ugljen-dioksida koji greje planetu.
„Pad emisije je globalan i bez presedana! Nema sumnje da je zagađenje vazduha opalo u većini područja, a virus nam daje uvid u to koliko brzo bismo mogli očistiti vazduh obnovljivim izvorima energije „, rekao je predsednik „Global Carbon Project“ Rob Džekson.
Ipak, Džekson upozorava da bi mnogi ljudi mogli biti otpušteni usled trenutne krize.
„Odbijam da slavim pad emisije štetnih gasova koji za posledicu ima na desetine miliona ljudi koji su ostali bez posla. Nama su potrebne sistemske promene u našoj energetskoj infrastrukturi, ili ćemo ubuduće imati ponovno povećanje zagađenja vazduha“, dodao je Džekson.
Nada da će pandemija koronavirusa ubrzati prelazak u čistiji svet, već udara o zid, a razlog tome su i brojne lobi-grupe naftnih kompanije koje mole za spas kod političara. Tako je u slučaju naftnih kompanije u SAD koje lobiraju kod predsednika Donalda Trampa. Pod izgovorom aktuelne krize, Bela kuća je povukla standarde o ekonomičnoj potrošnje goriva u atomobilskoj industriji, Agencija za zaštitu životne sredine je prestala da sprovodi zakone o zažtiti prirode, a čak tri savezne države su privele demonstrate protiv fosilnih goriva koji su se protivili izgradnji naftovoda „CCSL“. Takođe, oko 50 milijardi dolara vladinog paketa pomoći američkoj privredi namenjeno je avio-kompanijama, pa ekološka udruženja već pozivaju EU i Britaniju da ne učine isto.
Kako piše Gardijan, ako vlade primene ekonomsko dotiranje privrednim granama koje zagađuju, kao i obično, trenutno poboljšanje životne sredine će i ostati samo privremeno. Kina je primer koji navodi na to – bez novih slučajeva u Vuhanu, mere karantina slabe, a upotreba energije i zagađenje vazduha rastu tokom aprila.
Divlje životinje i biodiverzitet
Manje automobila na putevima znači i duži život za mnoge životinje – samo u Britaniji kamioni i automobili godišnje pregaze 100.000 ježeva, lisica i 30.000 jelena. Takođe, gradski parkovi i livade se ne kose, pa su preživela i brojna staništa divljeg cveća koja obezbeđuju više polena pčelama.
Dok se ljudska vrsta povukla u kuće i stanove, životinje su ispunile gradske parkove. Nedavno su na obalama San Franciska viđeni kojoti, što je u poslednjih stotinu godina bila retkost, a neposrednoj blizini Bele kuće u Vašingotnu su primećeni jeleni kako pasu na gradskim livadama. Divlje svinje su viđene u Barseloni i Bergamu, a u velškim gradićima ovce su izašle na gradske raskrsnice. Gradovi sve više liče na duhovite karikature koje ukazuju na obrt u prirodi – čovek je zatvoren u stanu, a životinje slobodno šetaju ulicama i parkovima.
Međutim, posledica antropocentrične politike u kome je priroda podređena čoveku, ne pogađa jednako sve krajeve sveta. Dok u bogatim i industijalizovanim državama čude privremenom oporavak prirode, baš zato što je retkost, sa druge strane, siromašnije zemlje na južnoj hemisferi strahuju od povećanog ugrožavanja divljih životinja, zato što usled pandemije nema dovoljno resursa i novca za angažovanje osoblja koje čuva ugrožena staništa i životinje.
Udruženja za zaštitu životne sredine strahuju da će u amazonskoj prašumi, usled krize izazvane koronavirusom, doći do ilegalnog lova, miniranja zaštićenih područja i seče stabala. Posebno sada, kada lokalni ljudi gube osnovne prihode i traže alternativne načine da prehrane svoje porodice.
„Bilo bi opasno misliti da kratkoročni pad privrednih aktivnosti koristi prirodi“, rekao je Mat Valpol iz internacionalne organzacije Flora i Fauna.
Nova budućnost?
Trenutni predah za prirodu biće manje važan od onoga što tek treba da usledi, a tiče se brobe za sistemska rešenja koja bi dovela do poboljšanja životne sredine. O tome se već odlučuje na zatvorenim sastancima širom sveta.
Određeni lideri, naučnici i aktivisti Ujedinjenih nacija podstiču hitnu javnu raspravu kako bi se nakon krize države preorijentisale na obnovljive izvore energije, zelenu ekonomiju, poslove recikliranja i jačanje globalne ekološke zajednice.
Ipak, najvaći uticaj na životnu sredinu mogla bi da ima percepcija javnosti. Pandemija koronavirusa je pokazala ozbiljne posledice ignorisanja stručnih upozorenja, neadekvatne reakcije brojnih vlasti i žrtvovanja zdravlja ljudi i prirode zarad ekonomije.
Čak 75% novih zaraznih bolesti potiču od životinja, pokazuju podaci UN. Ljudi trguju retkim i divljim životinjama, a neke kulture ih koriste u redovnoj ishrani. Pritom, ljudi sada brže prenose virus, jer se mnogo više trguje i putuje na globalnom nivou. Za samo tri meseca, koronavirus je iz jedne kineske provincije stigao na svaki kontinent (ne računajući Antarktik). Zato Kina, kao najveće svetsko tržište divljih životinja, sada uvodi mere zabrane uzgoja i konzumiranja određenih divljih životinja, prenosi Gardijan.
Takođe, pandemija je pokazala da zagađenje smanjuje našu otpornost na bolesti. Naučnici sa Harvarda tvrde da veća izloženost zagađenim područjima znači slabija pluća i imunitet, pa samim tim postoji i veći rizik od koronavirusa. Kako je rekao direktor sektora za životnu sredinu pri UN: „priroda nam šalje poruku da, ako zapostavimo planetu, ugrožavamo vlastito zdravlje i dobrobit“.
Od početka pandemije svet nije drugačiji samo iz svemira. Promene se dešavaju svaki dan, doživeli smo neočekivano i ono što je delovalo nezamislivo, sada je realnost. Tako su mnoge liberalne vlade drastično smanjile prava na slobodu kretanja, kao i druge slobode, a mnoge konzervativne vlade sada odobravaju milijarde dolara za zdravstvo i vanredne troškove. Takođe, ‘Male države’ su postale bitan faktor u prevenciji globalne pandemije, dok vodeće korporacije pozivaju na reformu kapitalizma. Možda je i najvažnije da se politički fokus prebacio sa indivudalne potrošnje na kolektivnu dobrobit.
Francuski filozof Bruno Latur smatra da smo u ovih 100 dana saznali da se i kapitalistička ekonomija može usporiti za nekoliko nedelja, uprkos pritisku globalizacije, što je do sada delovalo nemoguće.
„Neverovatno otkriće je da u svetskom ekonomskom sistemu, sakrivena od očiju javnosti, sve vreme postoji crvena lampica, koja je u ovom trenutku naterala sve šefove država da povuku kočnicu, do sada se činilo, nezaustvaljivog ‘kapitalističkog voza napretka’. I to na prilično šokantan način“, napisao je Bruno Latur, a prenosi Gardijan.
Latur smatra da ova kriza čini da napori sprečavanja politike beskrajne potrošnje resursa budu realni i poželjni. Međutim, Latur upozorava i da bi aktuelna i nepredviđena pauza mogla omogućiti industrijskom monopolu i političarima veća ovlašćenja i veću moć uoči predstojećih i mnogo važnijih bitaka za poboljšanje klimatskih uslova.
„Sada moramo da delujemo. Ako oni uspeju u svojim namerama, to će se odraziti na prirodu, a tako i na nas“, zaključio je Latur.
I zaista, usled pandemije koronavirusa i smanjene ljudske aktivnosti, planeta se smirila. Međutim, nada da bi čovečanstvo moglo prerasti u zdraviji i čistiji svet ne zavisi od kratkoročnog uticaja virusa, već od donošenja dugoročnih političkih odluka i mera u cilju zaštite životne sredine u budućnosti. U protivnom, vrlo brzo će se na dnevnom redu planetarnih skupova, nakon završetka ove krize izazvane koronavirusom, opet govoriti o onoj krizi – ekološkoj.
Tagovi
