Koronavirus u Srbiji: Više od 7.500 inficiranih, „kovid propusnice bi se odnosile na kafiće“, još jedna članica EU nas stavila na „crvenu listu“

U poslednja 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 26.127 osoba, od kojih je pozitivno 7.572 dok su, nažalost, 34 osobe preminule.

Na respiratorima je 163 pacijenta.

U Srbiji do sada dato 6.260.000 doza, najviše vakcinisanih u Priboju

U Srbiji je dato preko tri miliona prvih doza, 2.860.000 drugih doza i 400.000 trećih doza vakcina protiv koronavirusa, rekao je za RTS direktor Kancelarije za e-Upravu Mihailo Jovanović.

„Tako da ukupno imamo dato 6.260.000 vakcina“, dodao je Jovanović.

Istakao je da oni gradovi i lokalne samouprave koji su bili lideri u vakcinaciji i dalje su to. Na prvom mestu je Priboj sa 64 odsto, iza toga su Bosilegrad i Mali Zvornik sa 60 odsto, Užice i Niš sa 59 procenata i Kladovo i Beograd sa 58 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

Na dnu listu, istod 30 odsto vakcinisanih imaju – Ub, Mionica, Lajkovac, Novi Pazar i Tutin.

Kada je reč o vakcinaciji mladih uzrasta od 18 do 30 godine, Jovanović ističe da je i dalje mali procenat vakcinisanih, oko 22 odsto, ali da i to varira od grada do grada i da je u Beogradu taj procenat skoro 29 odsto.

Rumunija stavila Srbiju na „crvenu listu“

Rumunski Nacionalni komitet za vanredne situacije (CNSU) proširio je listu visokorizičnih zemalja po stopi obolevanja od koronavirusa, a na toj „crvenoj listi“ nalazi se i Srbija.

U crvenoj zoni, koja se određuje na osnovu broja obolelih na hiljadu stanovnika, nalaze se i Crna Gora, Slovenija, Albanija, Severna Makedonija, Turska, Lihtenštajn, Bahami, Barbados, Kuba, Velika Britanija, Grčka, Kipar i mnoge druge zemlje, prenosi Ađerpres.

Na „žutoj listi“ nalaze se Bugarska, Francuska, Hrvatska, BiH, Rusija, Nemačka, Island, Jermenija, Belorusija.

Kako se navodi, na „zelenoj listi“ su Italija, Švedska, Finska, Slovačka, Ukrajina, Češka, Mađarska, Poljska, Vatikan.

Janković: Kovid propusnice bi se odnosile na kafiće, restorane – odluka još nije doneta

Imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković kaže da su kovid propusnice najefikasnije i najpravičnije rešenje. Ta mera bi se odnosila na kafiće, restorane, noćne klubove, ali definitivna odluka još nije doneta.

Međutim, kako ističe, to nije dovoljno i ne možemo da se opustimo.

„Mnogo je hospitalizovanih i životno ugroženih, zahvaljujući tome što je malo više od polovine vakcinisanih građana imamo drugačiji odnos broja zaraženih i tešku sliku. Vakcina i kad ne zaštiti potpuno od simptoma, štiti od težih posledica bolesti, manje su šanse da vakcinisani premine“, rekao je imunolog.

Smatra i da se problemi koje imamo sa sprovođenjem mera najviše vide u gradskom prevozu, gde postoji rizik od prenošenja zaraze.

„Nismo u mogućnosti da se autobusi pune do trećine i polovine kapaciteta. Tako da je maska uz vakcinu ostala glavno sredstvo zaštite i zato ne bi trebalo da bude razumnog razloga da neko ne nosi masku, najavljene su strože inspekcije, ali sa kontrolom treba apelovati i na svest“, poručuje član Kriznog štaba.

Kada je reč o kovid propusnicama, Janković kaže da odluka još nije doneta, ali smatra da bi to bilo najpravičnije i najefikasnije rešenje.

„Neki smatraju da to krši ljudska prava, ali zavisi o čemu tačno govorimo. Mislimo na to da za neko okupljanje, gde je zabava, što nije nasušna potrebna, da je potrebno da bi se obezbedila sigurnost onih koji su tu, da se tom mestu pristupa ili sa dokazom o vakcini, negativnim testom na kovid, ili da je preležao bolest“, istakao je Janković.

Dodaje da su tako ljudska prava ispoštovana.

„Ako je neko odbio vakcinu, što je legitimno, smatram da je pravičan balans za zaštitu ostatka zajednice, da na drugi način zaštiti tu istu zajednicu“, rekao je Janković dodajući da bi se to odnosilo na restorane, kafiće, noćne klubove.

Navodi da antitela ne znače apsolutnu zaštitu i da oni koji ih imaju mogu da se zaraze.

„Na pojedinačnom nivou ne znači da svako sa antitelima je apsolutno zaštićen, nisu sva antitela zaštitna i neće nas uvek sprečiti da se inficiramo. Ali i obrnuto – kome su ispod praga zaštite, ipak može da poseduje ćelijski imunski odgovor u slučaju da ga napadne virus. Antitela su dobra epidemiolozima za praćenje situacije, imunolozima takođe, ne savetujem da bilo ko radi antitela redovno i da se prema tome ponaša, to može da izneveri, to nije dobar faktor. Najbolje je pridržavati se mera, nositi masku i da se ponašamo razborito u pogledu izbegavanja rizika“, ističe Janković.

Govoreći o velikoj broju mladih koji su zaraženi, Janković kaže da je tu primetan efekat ledenog brega – kad ima mnogo novih slučajeva, ima i dosta zaraženih u svim uzrasnim kategorijama.

„Među decom je najmanje teška klinička slika, ali se i to dešava, moguće su komplikacije kovida, naročito sistemski zapaljenski sindrom, koje se javlja nakon preležane bolesti kod dece koja imaju genetsku predispoziciju, što ne može da se zna, zato je dobro i da deca budu vakcinisana“, preporučio je Janković.

Govoreći o vakcinaciji trudnica, one se ne vakcinišu u prvom trimestru iz predostrožnosti dok se ne formiraju svi organi bebe. Janković dodaje da se i inače neke intervencije ne rade u prva tri meseca.

„Nikakav štetni efekat ni po majku ni po plod nema vakcina. Sve vakcine koje ne spadaju u žive, a nijedna protiv kovida to nije, davale su se trudnicama i ranije, bezbedne su. Mnogo je bezbednije vakcinisati trudnu ženu nego rizikovati da dobije kovid“, ističe imunolog.