Koronavirus u Srbiji: „Visoki plato“ i „vanredna“ epidemiološka situacija, moralno pitanje – „šta je prioritet, kafići ili škole“

U poslednja 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 13.909 osoba, od kojih je pozitivno 4.133, dok je, nažalost, 38 osoba preminulo.

Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta „Batut“ na respiratorima je 297 pacijenata.

Od 4.133 nova slučaja zaraze koronavirusom, koliko je u Srbiji potvrđeno u poslednja 24 sata, najviše je registrovano u Beogradu 1.072.

Trocifren broj novozaraženih beleže još četiri grada: Novi Sad 264, Niš 201, Кraljevo 116 i Кragujevac 110.

Slede Subotica sa 90, Pančevo sa 87, Aleksinac sa 68 i Užice sa 65 novih slučajeva.

U Leskovcu i Vranju je zabeleženo po 60 slučajeva, u Zrenjaninu 59, a u Šapcu 57.

U Smederevu i Кruševcu registrovana su po 54 nova slučaja, a u Čačku 52.

U ostalim mestima u Srbiji potvrđeno je manje od 50 novih slučajeva koronavirusa.

Dr Gligić: Ako nas virus ponovo ne prevari, staćemo mu „za vrat“ do polovine jula

Virusološkinja Ana Gligić kaže za N1 da se mnogo puta prevarila dajući ocene o koronavirusu, ali dodaje da ćemo, ako nas virus ponovo ne prevari i ne dođe do velikih mutacija, do polovine jula, na neki način, stati ‘za vrat’ ovom virusu. “Ja uvek prognoziram po onome što znam iz iskustva proučavajući viruse, ali virus nas nekad prevari. Sada se govori da će i Srbija imati neki svoj soj, to je previše, svaka zemlja hoće da ima svoj soj”, kaže Gligić.

Doktorka objašnjava razlike između velikih i malih mutacija.

„Na kom delu RNK će doći do promene je pitanje, a mutacije zavise od klime, zagađenosti, pesticida, itd… Ako se mutacije dese na delovima koje su beznačajni, onda su mutacije male. Ako se dese na delu koji je odgovoran za stvaranje antitela, S protein, onda i male mutacije mogu da dovedu do velikih promena. Ako se više mutacija udruži, onda su veće promene u broju zaraženosti i broju umrlih, a mi imamo visok broj zaraženih“, kaže doktorka.

Ona dodaje da sada imamo visok broj zaraženih, visoku smrtnost i teške kliničke slike.

„To znači da se nešto promenilo. Ja sam rekla da nam je engleska varijanta došla prošlo leto, ali nismo imali dokaze za to. Za svet su važna područja Italije, Španije, Balkana, zato su dolazili Kinezi i Rusi, da pokupe dragocene materijale“, navodi doktorka Gligić.

Govoreći o novim epidemiološkim merama Kriznog štaba, Ana Gligić kaže da se njeno mišljenje možda malo razlikuje, ali da ona smatra da mere „pusti-kreni“, ne daju rezultat.

„Dojadilo je to zatvaranje, mere su rigorozne i posle godinu i više dana. Posebno nama koji smo se bavili virusima, predviđali smo nesto drugo, još ne znamo sve o koronavirusu. Jedini spas, rekla sam na početku, što pre vakcinacija pa će ovo biti sezonska bolest. Govorila sam i da se ne zatvaraju škole i fakulteti, da život ne sme da stane. Epidemiolozi pokušavaju da vrate život u normalu, važno je i kako se čovek oseća. Moramo se pridržavati mera, da nosimo maske jer svaki vakcinisani može da bude prenosilac virusa“, navodi doktorka.

Kada je reč o vakcinaciji u Srbiji, Gligić kaže da bi ona, gledajući redove, otvorila još punktova, jer je to način da se zaustavi epidemija.

„Što više revakcinisanih, ali nijedna vakcina ne štiti 100 odsto, to smo ponovili mnogo puta. Zdravstveni radnici su umorni, iscrpeljeni radom od jutra do sutra. Ja se nadam da država radi ono što misli da je najbolje. Imali smo utakmice, izbore, skupove, sve je to uticalo da se situacija ovako razvija, ne samo kod nas već i celom svetu“, kazala je Gligić i dodala da vakcinacija ne bi trebalo da bude obavezna.

„Naišla bi na stravičan otpor, ali neophodna je edukacija da bi ljudi pristali. Ljudi možda ne razumeju sve to, trebalo bi im sve to približiti i reći šta znači vakcinisati se, a šta doći u kontakt sa virusom. Takođe, da se preporuči koja je najbolja vakcina. Ja sam se vakcinisala kineskom“, rekla je Ana Gligić.

Doktorka je govorila i o svom iskustvu u borbi protiv koronavirusa i kako se ona zarazila.

„Nisam sigurna, ali mislim da sam se zarazila od učenika gimnazije, koja je pored moje kuće ili kada sam prolazila pored njih. Niko u mom okruženju nije oboleo od korone. Ja sam revakcinisana, a kada mi je bilo toliko loše pozvala sam Hitnu pomoć. Posle snimanja i laboratorije su mi rekli da imam koronu, iako sam ja mislila da imam reakciju na revakcinaciju, pošto imam autoimunu bolest. Trinaest dana sam provela u bolinici „Dragiša Mišović“, čudila sam se energiji osoblja i klanjam im se.

Dodaje da je vakcina koju je primila probudila njen imuni sistem i da su se antitela „uhvatila u koštac“ sa virusom.

Kaže da čak ni Svetska zdravstvena organizacija još uvek nema zaključak ko je prouzrokovao virus, odakle potiče, jedino kažu da je izvor slepi miš i dodaje kako neki smatraju da virus može da pređe sa čoveka na domaće životinje, što ona potpuno odbacuje kao mogučnost.

Na jučerašnjoj sednici Кrizni štab predloženo je da se od ponedeljka, ukoliko za vikend ne bude naglih povećanja broja novozaraženih, dozvoli otvaranje ugostiteljskih objekata u baštama i na otvorenom. Predloženo je i da se radno vreme svih objekata, uključujući one koji već rade i one koji će biti otvoreni, produži maksimalno do 22 časa.

Svi srednjoškolci i stariji osnovci ostaju do daljeg na onlajn nastavi.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković rekao je nakon sednice da je epidemijska situacija u ovom trenutku i dalje vanredna, da je broj novozaraženih stabilan, ali visok i da od situacije za vikend zavisi primena novih mera.

Napomenuo je da će uslovi za ugostiteljske objekte biti tačno definisani tokom vikenda i najkasnije u nedelju obelodanjeni.

Najavio je da će tek biti razmotreno koliko će građana moći da prime bašte, odnosno da li će se gledati kvadratura bašte, da li će moći da se iskoristi 40 ili 50 odsto površine…

Ministarka za rad, socijalna i boračka pitanja Darija Кisić Tepavčević je nakon sednice, apelovala na građane koji se nisu vakcinisali da iskoriste dobrobit dostupnosti vakcina.

Naglasila je da putovanje ne treba da bude razlog da bi se neko vakcinisao, već da to treba biti smatrano sredstvom borbe protiv epidemije.

Stare brojke

Кoronavirus je u Srbiji od početka epidemije registrovan kod 610.232 osoba, a zabeležena su 5.384 smrtna slučaja. Na respiratoru je 299 pacijenata od ukupno 7.641 hospitalizovane osobe, pokazuju podaci sa sajta covid19.rs.

U Srbiji je prema poslednjem preseku bitku sa kovidom 19 izgubilo još 39 pacijenata. Registrovano je 4.826 novih slučajeva zaraze koronavirusom od kojih je najveći broj u Beogradu – 1.185.