Ove godine konferencija se održava online. Šta će još „drugačije“ ponuditi u odnosu na prethodne i da li je pandemijska kriza diktirala teme konferencije?
Za svaku kompaniju je važno da razvija svoju prilagodljivost i inovativnost, a pandemija je tu činjenicu samo ogolila. Oni koji se inovacijama bave strateški, ne iz pomodarstva, bolje su odgovorili na krizu. Ko sada pomisli „Proći će i ovo, pa ćemo po starom“, za njega kriza možda nikad neće proći. Mnoge od promena su trajne, što je realnost koju ne smemo da ignorišemo. Zato i jesmo tu i upravo iz tog razloga postoji ovaj događaj.
Pandemija nije uticala na odabir tema na neki suštinski način, ali ih je učinila još važnijim i očiglednijim. Inoviranje je, na neki način, uvek pomalo vanredna situacija. Naravno, u konkretnoj obradi tema, pretpostavljam da ćemo pandemiju često pominjati.
Konferencija je ove godine online, u tri dana, s dužim pauzama, što je takođe prilagođavanje. 30. septembra, tema će biti „Leading Innovation“ – strateški pristup, liderstvo i načini na koje se upravlja inovacijama. 28. oktobra, tema će biti „Designing Innovation“ – najbolje prakse u procesu inoviranja i stvaranja izuzetnih proizvoda i korisničkih iskustava. 25. novembar je dan rezervisan za „Championing Innovation“, kada se vraćamo na suštinu – ljude, stvarne nosioce promena kroz koje inovacije jedino mogu istinski da zažive.
Koji su glavni trendovi u korporativnim inovacijama koji će biti predstavljeni na konferenciji?
Prvog dana, bavićemo se demokratizacijom odlučivanja – pravima uz koja idu i odgovornost i obaveze. Kompanije koje su menjale brzinu i način odlučivanja, uz slobodu da se eksperimentiše, pa i pogreši, bolje su podnele krizu.
Što se tiče biznis aspekta, vidimo da se industrije mešaju, odnosno jedni drugima ,,uskaču u dvorište“. Kod nas, na primer, TelCo igrači postaju „banke“, dok neke banke kroz FinTech postaju IT kompanije. Sve više igrača izlazi iz svoje niše. Konkurenti više nisu isti. Pravila se menjaju. Tehnologije ruše barijere između tržišta. Dolazi i do ukrupnjavanja – kroz akvizicije, često tehnoloških kompanija, veliki postaju još veći. Primer na globalu, Walmart koji je blizu da akvizira TikTok. Toliko o tome. A to dolazi i kod nas.
Kad govorimo o ljudima, pandemija je pokrenula trend u kom frilenseri opet počinju da rade u velikim sistemima. Kolaps nekih industrija je ostavio bez posla neke kvalitetne ljude, ne njihovom krivicom. Oni su više nego dobra prilika za druge kompanije.
Slogan „Inovate now. Be tomorrow“ kao glavnu temu konferencije ističe spremnost prihvatanja „novog normalnog“. Šta je to „novo normalno“ u korporativnim inovacijama..?
Interno, to je vraćanje nekadašnjeg R&D (istraživanja i razvoja) unutar kompanija, uključivanje zaposlenih u razvoj ideja, uspostavljanje strukture koja odgovara inoviranju, definisanje uloge koju ima Innovation Manager i slično.
Eksterno, to je veća otvorenost sa saradnju s drugim kompanijama i startapima, za investicije, akviziranje u cilju rasta, dolaska do talenta… Istovremeno, to je i shvatanje da princip „egosistema“ po kom „mi igramo u našoj niši, tu smo najbolji…“ sve više postaje ćorsokak, dok je budućnost u ekosistemu, gde je svako deo neke šire priče, u kojoj treba da pronađe svoje mesto i šansu.
Govornici su istaknuti eksperti. Upoznajte nas sa njima – o čemu će govoriti?
Upravo tako. Bićemo u prilici da čujemo neke od vodećih ljudi iz sveta biznisa iz regiona, koji će govoriti o načinima na koje se bave inovacijama i razvojem novih poslovnih modela. Ove godine smo uspeli da uključimo, prema mom mišljenju, neke od vodećih svetskih eksperata u oblasti korporativnih inovacija, kao što su Rita McGrath sa Univerziteta Kolumbija, autor naslova „The End Of Competitive Advantage“, John Carter, osnivač TCGen i autor knjige „Innovate Products Faster“ i Tendayi Viki, partner u kompaniji Strategyzer i koautor knjiga „The Corporate Startup“ i „The Lean Product Lifecycle“.
Tagovi
