(Beta) – Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić rekao je da SANU nikada nije prestala da se bavi problemom Kosova i da na nju niko i nikada nije vršio pritisak, već da je na svako pitanje ili poziv odgovorila najbolje što je umela.
„SANU nikada nije prestala da se bavi problemom Kosova i Metohije. Akademija ima svoj poseban odbor koji je vrlo aktivan i koji je samo prošle godine izdao dve sveske. Ne samo što ima odbor koji se zove Odbor za srpsko pitanje, na kome su svi sastanci do sada bili posvećeni Kosovu i Metohiji, problemu secesije, već je iz njega izašla knjiga pod uredništvom Koste Čavoškog o očuvanju našeg kulturno-umetničkog blaga na Kosovu i Metohiji pod rukovodstvom akademika Dragana Vojvodića“, rekao je Kostić, za Jedinstvo.
Dodao je da su akademici davali različita mišljenja, „a različita mišljenja su bogatstvo, a ne prokletstvo, sem kod onih koji bi hteli da svi misle kako oni hoće“.
„Akademija nije neko ko će ubedjivati za odredjeno mišljenje, jer ni sama nema jedinstveno mišljenje. Ali, može da da čitavo bogatstvo i lepezu primera, mogućnosti da jednostavno ono što ima stavi na neki poslužavnik svom narodu, kao što je to činila već 180 godina, ukoliko, naravno, neko bude zainteresovan. Prema tome, ko god da pozove, ko god da postavi pitanje, najbolje od onoga što SANU u tom smislu ima, ona će to dati“, rekao je predsednik SANU.
Na pitanje da li SANU odmerava svaku svoju reč dok albanski akademici na Kosovu falsifikuju istoriju i svojataju srpsku kulturnu baštinu, Kostić kaže da se ne plaši tih što svojataju, već onih koji su nezainteresovani za pitanje kulturne baštine na Kosovu.
„Nisu meni opasni oni koji bi da ga svojataju. Njima ćemo mi lako reći ne. Ono što je za mene opasnije, to je nezainteresovanost koja postoji u našoj sredini. Iz sopstvenog iskustva znam da smo pravili izložbu ‘Umetničko i kulturno blago Kosova i Metohije’. Nemojte me ni pitati kolika je bila zainteresovanost, sem onih desetina hiljada škola, djaka itd. koji su dolazili da vide šta je trebalo i moralo da se vidi“, kazao je akademik.
Upitan kako on lično vidi rešenje kosovskog pitanja, Kostić kaže da je u celoj situaciji najbitnije da se sačuva srpski živalj na Kosovu jer je to najveća svetinja.
„Ja sam jednom rekao da sumnjam da se možemo vratiti na političku kontrolu. Da li sam u pravu ili nisam, bilo je i ‘drvlje i kamenje’ na mene. Posle mene su mnogi ljudi na pozicijama i van pozicija govorili mnogo teže konstatacije, ali su uporno svi pokušavali da prilepe da sam ja rekao da bi trebalo potpisati nezavisnost i pustiti Kosovo u UN. Ja to nikad nisam izgovorio. Ja sam samo pokušao da konstatujem jedan status kvo, ali ne i dalje korake. U tim daljim koracima za mene svetinje moraju da budu ljudi na Kosovu i Metohiji, njima se mora obezbediti sigurnost. Ja ne znam kako bih živeo u strahu u kojem oni žive“, istakao je Kostić.
Bojim se, dodao je, da smo ih delegirali da čuvaju srpstvo, ognjište i plamen, kako vole patriote da kažu, a da im u tome niko ne pomaže.
„Za mene bi svako rešenje tog problema moralo da podje od tih ljudi i ja se nadam da će tako biti. Ako ja budem na bilo koji način učestvovao, to će biti moja primarna vrsta insistiranja. Bez njih sve gubi smisao, pa i Kosovo koje je naša svetinja. Ali bez njih – o čemu govorimo?! Ti ljudi koji žive tamo, naši zemljaci na Kosovu moraju biti suština našeg delovanja“, zaključio je predsednik SANU Vladimir Kostić.
Tagovi
