(Beta) – Premijer Severne Makedonijie Dimitar Kovačevski izjavio je danas u Briselu, na prvoj međuvladinoj konferenciji sa EU, da je cilj njegove zemlje da u potpunosti bude spremna da preuzme obaveze članstva do kraja 2030. godine.
Na početku obraćanja on je istakao da mu je izuzetna čast što ima priliku da govori na svom maternjem makedonskom jeziku na današnjoj dugoočekivanoj i zasluženoj međuvladinoj konferenciji, kojom Severna Makedonija otvara pregovore sa EU.
Istakao je da su vlasti Severne Makedonije svesne da će trajanje pregovora zavisiti pre svega od sprovođenja neophodnih reformi, kao i od sposobnosti EU da podrži i produbi sopstveni razvoj, garantujući svoj kapacitet za integraciju novih članica.
„U tom smislu, intenzivnim i predanim radom, Severna Makedonija ima za cilj da bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze članstva u EU do kraja 2030. godine kako bi postala članica EU do početka sledećeg budžetskog perioda EU“, rekao je Kovačevski.
Istakao je da Skoplje predano radi na prevazilaženju izazova i unapređenju odnosa sa susedima kroz primenu Prespanskog sporazuma sa Grčkom i Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom.
„Evropska budućnost uz bezuslovno poštovanje dostojanstva i posebnosti makedonskog naroda i njegovih jezičkih, identitetskih, istorijskih i kulturnih posebnosti. Drago mi je da se o ovim pitanjima, kao i o bilateralnim pitanjima koja nisu direktno vezana za pravo EU i Kopenhaške kriterijume za članstvo, neće razgovarati tokom pregovora, što je nedvosmisleno potvrdila predsednica EK Ursula Fon der Lajen u Sobranju Severne Makedonije“, rekao je Kovačevski.
Dodao je da je ponosan što će makedonski jezik biti jezik na kome će se voditi proces pristupnih pregovora, uključujući i zaključivanje Sporazuma o pristupanju Severne Makedonije EU.
„Sa nestrpljenjem čekamo dan kada će, sa punopravnim članstvom Severne Makedonije u EU, makedonski jezik biti jedan od zvaničnih jezika EU, jednak sa sva ostala 24 zvanična jezika Evropske unije“, istakao jeje Kovačevski.
Ovom prvom međuvladinom konferencijom, Severna Makedonija počinje poslednju fazu svog dugog puta ka punopravnom članstvu u EU, rekao je Kovačevski. „Današnji dan je istorijski za nas, dugo očekivan i zaslužen“, istakao je.
Napomenuo je da se današnjom međuvladinom konferencijim praktično operacionalizuje odluka Saveta EU iz marta 2020. godine (što je do sada onemogućavao bugarski veto).
„Nakon 17 godina, pravimo ključni korak na putu ka ostvarenju svog višedecenijskog, generacijskog sna. Put do Brisela bio je dug. Severna Makedonija je formalno podnela zahtev za punopravno članstvo 2004. a status kandidata dobila 2005. godine. Evropska komisija je dala prvu preporuku za početak pregovora 2009. godine, a Savet EU je potvrdio jednoglasnom odlukom u martu 2020“, rekao je Kovačevski.
Otvarajući međuvladinu konferenciju, Jan Lipavski, ministar spoljnih poslova Češke, koja predsedava Evropskom unijom, rekao je da će pristupni pregovori koji danas počinju sa Severnom Makedonijom biti rigorozni i zahtevni.
Kako je rekao, sledeća, druga međuvladina konferencija biće održana bez odlaganja i drugih političkih uslova nakon što Severna Makedonija sprovede ustavne promene i u Ustav uključi Bugare i o tome obavesti Brisel.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel je Makdoncima poručio da na putu ka EU neće izgubiti svoj identitet.
„Niko ga nije izgubio. Vaš identitet će ostati i biti uvećan drugim identitetima, koji nisu alternativni već komplementarni. Zato smo danas ovde. Potrebni ste nam, Severna Makedonija nam je potrebna da upotpuni naš složeni identitet. Potrebni smo jedni drugima jer smo zajedno jači“, rekao je Borel.
Evrokomesar za proširenje Oliver Varheji je rekao da je Evropska komsija spremna danas da počne proces skrininga za Severnu Makedoniju.
Nakon današnje međuvladine konferencije, prema najavama, počeće proces skrininga koji će trajati godinu i po.
Nakon završetka skrininga, planirana je druga međuvladina konferencija na kojoj bi trebalo da bude završena faza otvaranja pregovora, međutim njeno održavanje je uslovljeno ustavnim amandmanima, odnosno uvrštavanjem Bugara u Ustav.
Tagovi
