Dok se svet i dalje rve sa kovidom-19, influenci se ne pridaje mnogo pažnje. No globalni uticaj gripa je strašan: tri do pet miliona slučajeva težeg obolevanja svake godine, i skoro 650.000 smrti. Na svakih nekoliko decenija, novi soj gripa će preskočiti sa životinje na čoveka i dovesti do pandemije.
Smrtonosni bilans influence je još teži kada uzmete u obzir da već osam decenija postoje vakcine za borbu protiv nje. No one su slabe. Vakcina protiv gripa štitiće vas samo jednu sezonu gripa, a njena efikasnost je uglavnom između 40 i 60 odsto. Pojedinih godina zna da bude i svega deset odsto.
Ali nova generacija visokoefikasnih vakcina protiv gripa mogla bi da se pojavi u narednih nekoliko godina, zahvaljujući istoj mRNK tehnologiji koja trenutno štiti stotine miliona ljudi od kovida-19.
Tradicionalne vakcine protiv gripa moraju da se uzgajaju mesecima u kokošjim jajima, ali mRNK vakcine se prilično brzo prave od nule. Njihova brža proizvodnja učiniće ih mnogo podobnijim za borbu protiv različitih sojeva. Uz to, verovatno će izazvati i snažniji odgovor imunosistema od tradicionalnih vakcina.
Dve kompanije – Moderna, biotehnološka firma iz Masačusetsa koja je napravila jednu od autorizovanih vakcina za kovid-19, i francuski proizvođač Sanofi – započele su prošlog leta sa kliničkim ispitivanjima za mRNK vakcine protiv gripa. Fajzer i BioNTech, kompanije koje prave drugu vakcinu protiv kovida, isto su učinili u septembru. Uključila se i engleska kompanija Seqirus, koja će testirati svoju prvu vakcinu početkom naredne godine.
U dogledno vreme, mogli bismo zahvaljujući mRNK tehnologiji da imamo vakcine koje su efikasne protiv različitih sojeva gripa.
Pandemija španske groznice iz 1918. bila je najgora u modernoj istoriji. Preminulo je između pedeset i stotinu miliona ljudi. Kako su se smrti gomilale, tako su lekari ubrizgavali pacijentima sve više vrsta eksperimentalnih vakcina. Ništa nije pomagalo.
Tek 1933. su britanski virusolozi uspeli da izoluju virus influence, što je značilo da može da počne rad na efikasnoj vakcini. Istraživači su ubrizgali virus influence u jaja kokošaka, gde se ovaj virus množio. Potom su ga usmrtili hemikalijama i počeli da neaktivni virus daju ljudima.
Sjedinjene Države odobrile su prvu komercijalnu vakcinu protiv gripa 1945. Vendel Stenli, virusolog i dobitnik Nobelove nagrade, rekao je da će vakcina sprečiti da virus ikada više „bude najveći zločinac prema ljudskom životu“.
No ova vakcina nije ispunila sva očekivanja. Influenca ju je nadmudrila svojom sposobnošću da mutira. Tokom infekcije gripom, ćelije u našim disajnim organima počnu da kopiraju genom virusa, zbog čeka se on razmnožava. Ovaj proces dovodi do velikog broja genetskih grešaka, a ponekad ove mutacije omogućavaju virusu da izbegne imunološki odgovor organizma koji zadaje vakcina.
Takođe, ukoliko se u jednoj ćeliji nađu dve vrste virusa, može da dođe do stvaranja genetskog hibrida, koji još uspešnije beži od imunološkog sistema.
Ovaj čudesni kapacitet ujedno i objašnjava zašto u jednoj sezoni gripa može da kola nekoliko različitih sojeva, i zašto se novi sojevi pojavljuju svake godine.
Proizvođači vakcina su zasad imali samo jedan odgovor: da uključe nekoliko – do četiri – različitih sojeva, odnosno valenci, u svoje godišnje formule. No pošto je pravljenje vakcina u kokošjim jajima toliko spor proces, naučnici moraju da odluče koje će sojeve uključiti nekoliko meseci pre sezone gripa, što može da dovede do nesuglasica kada virus zapravo stigne.
„To je igra pogađanja, doduše naučna“, kaže dr Ališa Vidž, imunološkinja sa Nacionalnog instituta za zdravlje. „Uvek trčimo za virusom.“
Između 2004. i 2019, efikasnost vakcine protiv gripa bila je najviše 60 odsto, a najmanje deset procenata. Čak i ta skromna zaštita znači dosta, jer veliki broj ljudi dobije grip svake godine. Sem što smanjuje verovatnoću od zaraze, vakcina utiče i na manji broj obolelih u bolnicama.
Brzina proizvodnje mRNK vakcina će omogućiti tvorcima da sačekaju i po nekoliko meseci pre nego što se odluče koje sojeve da koriste.
Ukoliko rana klinička ispitivanja prođu dobro, uslediće testovi na većem broju pacijenata, ali to bi moglo da potraje nekoliko sezona gripa.
„Ovo bi trebalo da radi“, kaže Džena Bartli, imunološkinja sa Univerziteta Konektikat. „Ali naravno, zbog toga i pravimo istraživanja – da se postaramo da se reč ‘trebalo’ pretvori u reč ‘radi'“, kaže ona.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak vanrednog izdanja Nedeljnika od srede, 10. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
