„Kovid-19 je multisistemska bolest koja može da zahvati različite organe odnosno organske sisteme, među kojima je i jetra“, rekla je prof. dr Milena Božić, specijalista infektologije, pedijatrije i subspecijalista hepatologije.
Kako je naglasila, virus SARS-CoV-2 ulazi u ćelije jetre preko ACE-2 receptora i nađen je na holangiocitima (epitelne ćelije žučnih kanala), prenosi Blic žena.
Na pitanje kako kovid može da deluje ovaj organ, profesorka je odgovorila da koronavirus može da ošteti zdravu jetru ili da pogorša već postojeće oštećenje jetre, koje je nađeno kod minimalno 14,8 odsto, pa do 53 odsto hospitalizovanih bolesnika sa kovidom-19.
„Značajnije oštećenje jetre registrovano je kod minimalno 58 odsto i maksimalno 78 procenata bolesnika, koji su premnuli od kovida. Zato se smatra da je teško oštećenje jetre surogat marker nepovoljnom ishodu bolesti“, rekla je dr Božić.
Kao moguće uzroke opterećenja jetre usled kovida profesorka izdvaja sledeće: težak zapaljenski odgovor citokinska oluja/sepsa, oštećenje hipoksijom (nedostatkom kiseonika), oštećenje lekovima, koje bolesnik prima zbog korone, mikrotromboze sinusoida jetre, nastale zbog hiperkoagulabilnosti (stanje kada je krv gušća i lepljivija nego inače), direktno oštećenje virusom Sars-CoV-2 i udruženi faktori.
Ciroza jetre i kovid
O tome da li je neka grupa pacijenata sa bolestima jetre podložnija uticaju kovid-19, dr Božić je istakla da su u jednoj studiji na 2.780 bolesnika iz SAD, sa kovid-19, dokazali kako su hronične bolesti jetre, naročito ciroza jetre, bile udružene sa znatno većom smrtnošću od posledice koronavirusa.
„Glavne etiologije bolesti jetre bile su: alkohol, nealkoholni stetohepatitis, hepatitis C, hepatitis B i autoimunski hepatitis. Među ovim uzrocima najčešće su bili masna jetra i nealkoholni stetohepatitis. A kao uzroci smrti označeni su: pogoršanje dekompenzacije jetre, pojava ili pogoršanje postojeće encefalopatije i krvarenja iz variksa jednjaka“, rekla je dr Božić.
„U toku kovid-19, kod ovih bolesnika bio je povećan rizik od smrtnosti, nezavisno od faktora rizika kao što su gojaznost, hipertenzija i diabetes“, kaže nam dr Božić (hepatična encefalopatija predstavlja neuropsihičke poremećaje funkcije mozga usled poremećaja detoksikacione, metaboličkih i drugih funkcija jetre)“, dodala je ona.
Profesorka je istakla i da su simptomi i znaci bolesti jetre oskudni osim ako se ne radi o odmakloj bolesti jetre odnosno o dekompenzovanoj cirozi.
„Glavna procena funkcije jetre radi se na osnovu laboratorijskih analiza krvi. Osnovni nalaz je porast aktivnosti enzima jetre – transaminaza: AST, ALT, a varijabilan nalaz je porast gama glutamil transferaze -GGT, alkalne fosfataze i bilirubina i pad nivoa albumina u serumu. Uz to, neophodna je i procena faktora koagulacije“, objasnila je dr Božić kako se dijagnostikuje poremećaj funkcije jetre usled kovida.
O tome kako razlikovati oštećenje jetre virusom SARS-CoV-2 od drugih uzroka, dr Božić je odgovorila: „Kod povišenog nivoa transaminaza usled kovida treba razmotriti moguće oštećenje jetre virusima hepatitisa, lekovima, zbog zapaljenja mišića, oštećenja srca i sindroma oslobađanja citokina“.
Uticaj vitamina na jetru
Kada je u pitanju uticaj korone na jetru, važno je i pitanje da li je oštećenje jetre posledica koronavirusa ili problem u toku borbe sa virusom. Dr Božić je naglasila da se oštećenje jetre javlja u toku kovid-19, a da će praćenje preležane bolesti pokazati da li ova bolest ostavlja posledice.
„Pandemija je u toku pa je rano da se govori o posledicama novog soja korone“, istakla je dr Božić, redovni profesor Medisinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji.
Bilo je dosta reči i o mogućem neželjenom dejstvu vitamina, koji se usled pandemije korona virusa uzimaju i na svoju ruku, na zdravlje jetre.
„U propisanim dozama vitamini ne utiču negativno na bolest jetre. Neki vitamini, poput A, D, E i K se i preporučuju kod određenih oboljenja ovog organa“, rekla je dr Božić.
Hepatitis C i korona
Kako postupiti ako su bolesnici na antivirusnoj terapiji hroničnog hepatitisa B ili hroničnog hepatitisa C, a dobiju kovid?
„Ako bolesnici već primenjuju antivirusnu terapiju za hronični hepatitis B ili hronični hepatitis C, terapiju treba nastaviti i u toku kovida. Započinjanje terapije hroničnog hepatitisa C, dok traje borba sa koronom, obično nije opravdano. Lečenje se može odložiti dok bolesnik ne ozdravi od kovida“, zaključila je dr Božić.
SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA
104 NEDELJNIKA i 12 poklon knjiga po neverovatnoj ceni od samo 11.999 dinara!
52 NEDELJNIKA i poklon knjiga „ISTORIJA 21. VEKA“ za samo 7.999 dinara!
Tagovi
