Šta to govori o stanju u našem društvu ako su studenti jedini relevantni „društveni faktor“ koji u 15. martu – koji su oni zakazali – nije video sudbonosni dan za Srbiju? Vlast se danima uoči protesta spremala da „svira kraj“, a u opozicionom delu javnosti polako se širila atmosfera novog 5. oktobra. A sve to je prožeto bildovanjem atmosfere agresije.
Ko je imao uvid u procese među studentima uoči ovog demokratskog „dana D“ za Srbiju, mogao je da primeti mirnoću. Mirnoća se vidi kod studenata koji planiraju pre svega nenasilne demonstracije, uprkos tome što vlast insistira da će biti „nasilja“. Matematika je jasna: ako su to protesti, kao što su dosadašnji studentski protesti bili, festival demokratije na koji građani dolaze da se osete dobro, to je potencijalno mnogo više ljudi nego što bi ih privukao protest koji je rat.
U naizgled nerešivim jednačinama vlasti – kojima se traže složeni motivi za delovanje – nekada su najprostija rešenja i najtačnija: četvoročlana porodica na ulici je četiri puta više od jednog roditelja, dok drugi ostaje kod kuće sa decom – iz bezbednosnih razloga. Ili je „zveckanje nasiljem“ jedini način da se izađe iz političkog ćorsokaka u kom su se prvi put našle aktuelne srpske vlasti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
