U Španiji se završila jedna era. Tako bi se ukratko moglo opisati emitovanje poslednje epizode serije „Pričaj mi kako je bilo“, najdugovečnije serije Španske televizije, koja je bila deo programske šeme od 2001. godine. Tokom više od dve decenije, prikazana je istorija jedne izmišljene porodice i jedne stvarne države, a serija je ostavila dubok trag u savremenom španskom društvu.
Retki su televizijski programi koji obuhvataju velika vremenska razdoblja. Uglavnom su usredsređeni na određene epohe i događaje, a u poslednje vreme se, radi brže i jeftinije produkcije, često biraju oni događaji koji ne zahtevaju velike adaptacije prostora, piše RTS.
Španska serija Pričaj mi kako je bilo (Cuéntame cómo pasó) sušta je suprotnost aktuelnoj brzoj produkciji.
Ideja tvoraca bila je da vrati publiku u kraj šezdesetih godina kroz priču o jednoj prosečnoj španskoj porodici, ali i da prikaže kako njeni članovi doživljavaju važne istorijske trenutke.
Prva epizoda, koja je emitovana 13. septembra 2001, vodi nas u predgrađe Madrida aprila 1968. godine. Na samom početku čujemo kako je ubijen Martin Luter King, a porodica Alkantara, koju gledaoci prate, nada se da će televizor koji su naručili stići do subote kada se emituje prenos finala „Pesme Evrovizije“.
Iako su bili sigurni da Španija neće pobediti na takmičenju „dok Franko ne umre“, na kraju epizode porodica Alkantara slavi zbog pobede Masijel na „Pesmi Evrovizije“ u Londonu.
Nakon toga, televizor postaje jedini razlog okupljanja porodice, a scenaristi su istorijske događaje poput odlaska misije Apolo 11 na Mesec, Frankove smrti, tranzicionog perioda u Španiji, ali i društvene probleme tog vremena prikazali iz ugla glavnih junaka.
Radnja se odvija u izmišljenom radničkom naselju San Henaro u Madridu, a u svaku epizodu nas uvodi Karlos, najmlađi član porodice, koji se kao odrastao čovek seća svog detinjstva i mladosti, a u kasnijim epizodama i zrelijih godina.
Glumačka postava serije nije se menjala tokom emitovanja 422 epizode, ali su se pojedini glumci u određenim sezonama ređe pojavljivali, uglavnom zbog obaveza na drugim projektima.
Autor Migel Anhel Bernardeu je projekat osmislio još 1993. godine i serija je bila nuđena svim televizijskim kućama u Španiji, ali nijedna nije htela da je emituje, pošto nisu bile sigurne kako će publika reagovati na predstavljanje života u Frankovoj Španiji, sve dok seriju nije odlučio da 2001. godine emituje javni servis.
Tvorci nisu bili sigurni kako će se serija zvati, pa je snimanje započeto pod nazivom Naše juče, razmišljalo se i o imenu Pogled unazad, ali je naziv Pričaj mi kako je bilo uzet iz istoimene popularne pesme.
Nakon 22 godine, poslednja epizoda bila je na programu Španske televizije 29. novembra, a počela je TV prenosom napada na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku 11. septembra 2001.
I taj događaj je uticao na porodicu, pošto se baš tog dana njen najmlađi član Karlos vraćao avionom iz Amerike.
Uoči poslednje epizode, na društvenim mrežama mnogi gledaoci su predviđali, ali i strepeli kako će se završiti. Većina je uglavnom žalila zbog najavljenog završetka serije koju je u prvim sezonama emitovanja gledalo i po šest miliona Španaca.
Ipak, završetak je bio simboličan i zatvorio je krug ovog jedinstvenog projekta koji može da posluži i kao čitanka savremene istorije Španije.
Karlos se vratio u Španiju i posle dužeg vremena se video sa svojim prijateljima iz osnovne škole. Bio je 13. septembar 2001, a dok su šetali ulicom, na TV ekranima iz izloga prodavnica počinjala je serija koja će ih, kako je sam junak rekao, „promeniti zauvek“.
Tagovi
