Opasani belim skupocenim zidinama Bakingemske palate, britanski monarsi vekovima unazad žive u realnosti drugačijoj od one koju živi njihov narod. Kažu da je istorija tu da nas nauči greškama, ali neke lekcije su toliko bolne da je prosto vrlo neprijatno suočiti se sa njima. Ipak, kralj Čarls nije čovek koji će pokleknuti pred neprijatnim „ispadima“ svojih predaka.
Po prvi put, on je u ime britanske kraljevske porodice podržao istraživanje istorijskih veza monarhije sa transatlanskim robovlasništvom, nakon što je u javnost isplivao dokument u kojem se njegovi prethodnici jasno bave trgovinom robljem.
Bakingemska palata izdala je saopštenje nakon što ju je kontaktirao Gardijan, koji je objavio do sada neviđeni dokument iz 1689. Na papiru je zabeležena transakcija od 1000 funti akcija iz Kraljevske afričke kompanije za trgovinu robljem na ime kralja Vilijama Trećeg, od strane Edvarda Kolstona, zamenika guvernera kompanije.
Palata nije dala direktan komentar u vezi sa dokumentom, ali oni podržavaju svaki korak u istraživačkom projektu, kojeg sponozorišu i Istorijske Kraljevske Palate. Istoričari koji se bave viševekovnim učešćem monarhije u porobljavanju afričkog naroda sa velikim oprezom su pozdravili izjavu palate – međutim, da li to ikada može biti dovoljno?
Portparol palate rekao je: „Ovo je pitanje koje Njegovo Veličanstvo shvata duboko ozbiljno. Kao što je „Njegovo Veličanstvo“ rekao na prijemu šefova vlada Komonvelta u Ruandi prošle godine: „Ne mogu da opišem dubinu svoje lične tuge zbog patnje tolikog broja, dok nastavljam da produbljujem sopstveno razumevanje trajnog uticaja ropstva.“ Po prvi put, Bakingemska palata je javno saopštila da podržava istraživanja u vezi sa robovlasništvom i da je spremna da se suoči sa problematičnom porodičnom istorijom.
Dok Čarls produbljuje svoje razumevanje o trajnom uticaju ropstva, na užarenim protestima još 2020. godine povodom pokreta „Black Lives Matter“, aktivisti su srušili spomenik istog onog Edvarda Kolstona, koji je u britanskim istorijskim udžbenicima uzdignut kao dobročinitelj u svom rodnom gradu Bristolu. Kolston je završio u vodama luke.
Dokument koji beleži ovu trgovinsku transakciju i Kolstonovo ime, pronašla je naučnica Bruk Njuman, istoričarka na Virdžinija Komonvelt univerzitetu, u jednom istraživačkom poduhvatu u Londonu, u januaru ove godine. Ona piše knjigu, Kraljičino ćutanje, u kojoj se bavi umešanošću britanske monarhije u robovlasništvo i komentariše njihov apsolutni neuspeh da priznaju svoju istoriju danas, u modernim vremenima. Ovaj dokument pokazuje centralnu umešanost britanske monarhije u trgovinu robljem.
King Čarls svakako ume da da dobro izvinjenje. Iako nevoljno i bolno, 2018. godine, u poseti Gani, priznao je tu tešku prošlost i izrazio duboko žaljenje. Međutim, mnoge kampanje ga kritikuju, uključujući i predstavnike zemalja sa Kariba, u kojima su porobljavani ljudi generacijama radili na britanskim plantažama. Prema njima, kraljevska tuga je vrlo generalizovana, bez ikakvih konkretnijih priznanja za svoje postupke.
Kada se ovo istraživanje privede kraju 2026. godine, biće to isceljujući poduhvat za sve one na koje je ova istorijska tragedija uticala. Britanske institucije i britanski narod imaće priliku da zaista sagledaju uticaj njihove zemlje u trgovini robljem, da se osvrnu na neprekidno nasleđe istorijskog rasizma u svojoj zemlji. Možda će ih učiteljica vremena naučiti da preduzmu sve mere ka rasnoj toleranciji i da prihvate posledice svojih dela u potpunosti.
Tagovi
