Evropa i SAD danas obeležavaju kraj Drugog svetskog rata uz
ceremonije svedene na strogi minimum zbog restrikcija oko pandemije
korona virusa, polaganjem venaca i govorima.
Nemačka obično
ne obeležava uopšte, ili vrlo malo, godišnjicu 8. maja 1945.
godine, datum kapitulacije nacističkog režima pred saveznicima.
Ovog puta opština Berlin je odlučila da proglasi praznikom 75.
godišnjicu, dan koji je simbol poraza za zemlju ali takođe i
oslobođenja od nacionalsocijalizma i koncentracionih
logora.
Inicijativa, ograničena na glavni grad zemlje,
izazvala je određene polemike i kritike ekstremnodesničarske
Alternative za Nemačku (AfD).
Nemački šef diplomatije
Haiko Mas juče je rekao za televiziju ZDF da nije bitno pitanje da
li će to biti stalni praznik već da je važno da se taj dan dobro
shvati u Nemačkoj kao dan oslobođenja, dan koji zapravo zemlja može
da slavi a ne da ga žali.
Ekstremnodesničarska Alternativa
za Nemačku ne shvata taj dan tako i osuđuje proslave. Glavni vođa
partije Aleksander Gauland rekao je da 8. maj ostaje „apsolutni
poraz“ za zemlju, sa gubitkom teritorija na istoku,
bombardovanjima i stotinama miliona proteranih ljudi. On je rekao da
je tog dana Nemačka izgubila svoju autonomiju da gradi svoju
budućnosti.
Šef države Frank-Valter Štajnmajer učestvovaće
sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u ceremoniji polaganja venaca
na mestu sećanja za žrtve rata i holokausta u kome je stradalo šest
milona Jevreja i zatim će održati govor.
To će biti
simboličan gest kao svojevrsno vraćanje u red zemlje gde ponovo
jača antisemitizam i gde ekstremna desnica redovno dovodi u pitanje
dužnost sećanja na te događaje.
Drugde u Evropi i svetu će
restrikcije vezane za pandemiju novog korona virusa svesti na strogi
minimum proslave godišnjice, a ceremonije će biti direktno
prenošene preko interneta.
Predsednik SAD Donald Tramp će
popodne po centralnoevropskom vremenu položiti venac ispred
memorijalnog centra za Drugi svetski rat u Vašingtonu.
Ograničene
ceremonije biće održane i u Francuskoj gde predsednik Emanuel
Makron treba da položi venac pred statuu generala Šarla de Gola u
Parizu i zatim pred Grob neznanog junaka.
U Moskvi gde se Dan
pobede slavi 9. maja velika vojna parada na Crvenom trgu na koju su
bile pozvane desetine stranih zvaničnika među kojima i francuski
predsednik Makron, odložena je zbog zdravstvene bezbednosti, a
održaće se samo prelet avijacije.
Predsednik Vladimir Putin
treba da se obrati Rusima koji pre svega očekuju odluke o tome šta
će biti posle 11. maja, kada se završavaju mere izolacije uvedene
pre više od mesec dana radi sprečavanja širenja korona virusa.
U
Londonu kraljica Elizabeta Druga će se obratiti Britancima u poruci
koju će večeras u 22.00 po centralnoevropskom vremenu emitovati
Bi-Bi-Si (BBC), tačno u vreme kada se njen otac Džordž VI obratio
preko radija 1945. godine, navedeno je u saopštenju vlade.
Zbog
pandemije ulične proslave i druge povorke veterana su morale da budu
otkazane. Umesto toga vlada poziva stanovništvo da slavi kod
kuće.
U Pragu politički zvaničnici takođe će otići da
polože venac na grob neznanog junaka, i to jedan za drugim u
intervalima od po deset minuta.
(Beta-AFP)