Serija „The Last Dance“ o poslednjoj sezoni Džordanovih Bulsa (nominalno) i svim drugim sezonama i razvoju jednog od najboljih i svakako najvećeg igrača svih vremena, donela je sa sobom i nekoliko nesuglasica.
Jedna od njih se odnosi i na istorijsku ulogu Džerija Krausa, tadašnjeg generalnog menadžera Čikago Bulsa, koji je učestvovao u stvaranju, ali i rušenju dinastije.
Kreatori serije i njeni glavni akteri bili su veoma oštri prema Krausu koji nije bio u prilici da im odgovori.
Ipak, pre nego što je preminuo, Kraus je napisao memoare, čiji važan deo prenosi NBC Sports.
„To je Džeri Kraus, čovek koji je rasturio šampionsku dinastiju“, „To je Džeri Kraus, čovek sa ogromnim egom koji je želeo da napravi šampionski tim bez Majkla Džordana i Fila Džeksona, čovek koji je mislio da je važniji od igrača i trenera“.
Čuo sam i video ovakve izjave hiljadu puta u raznim varijantama i nailazio sam na njih širom SAD.
Sve do sada, niko osim Džerija Reinsdorfa, mene i nekoliko odabranih ljudi u organizaciji nije znao šta se zaista dogodilo posle osvajanja šeste šampionske titule u osam godina.
Da li smo rasturili pobednički tim kako bismo zadovoljili sopstveni ego i pobedili bez tih igrača i trenera? Da li zaista mislite da su ljudi koji su godinama radili da bi pobeđivali iznova i iznova bili toliko glupi i dozvolili da im taj ego stane na put da opet pobede?
Da li mislite da je organizacija koja je napravljena iz jednog razloga, od vlasnika do najnižeg člana uprave, da osvaja titule, tako lako odustala od toga?
Tokom poslednje šampionske sezone 1998. godine, pukotine u temelju tima koji smo gradili počele su da se pojavljuju tačno kada ne treba.
Zavidnoj javnosti, starost koja je postala vidljiva na Denisu Rodmanu, slabo kretanje Luka Longlija, usporavanje efikasnosti nakon igranja preko 100 utakmica godišnje tokom dve od prethodne tri sezone, nisu bile očigledne stvari.
Navijači i javnost nikad nisu bili svesni nedostatka vremena za oporavak tokom leta.
Ništa im nije značila činjenica da osvajanje titula znači da biramo poslednji na Draftu koji je u tom trenutku bio siromašan. Imali smo sreće 1990. godine što je većina NBA ljudi mislila da Toni Kukoč neće ni doći u NBA, pa je pao na draftu na početak drugog kruga gde smo ga i pokupili.
Ali za navijače i medije, imali smo Majkla Džordana, a on može sve da nadjača. Mogao je da igra bez centra i bez krilnog centra sa ograničenim timom sa malom ili nikakvom fleksibilnošću da i dalje sam pobeđuje. Ili Skoti Pipen, sa dve operacije u prethodne dve godine, mogao bi da se izdigne u takvoj situaciji i pobeđuje sa Majklom bez podrške.
Imali smo najboljeg trenera ove igre u Filu Džeksonu, za koga javnost nije znala da nije želeo da trenira tim u reizgradnji i koji nas je pre početka sezone obavestio da želi da ode u Montanu i da uzme najmanje godinu dana pauze.
Sada ću da vas odvedem na mesto na kojem niko van Bulsa nikad nije bio, na sastanak početkom jula 1998. Na njemu su učestvovali Džeri Reinsdorf, ja, pomoćnik generalnog direktora Džim Stek, Al Vermeil, tim lekara i hirurga, potpredsetnik finansija Irvin Mandel i pomoćnica generalnog direktora Karen Stek.
Vermeil je znao više o stanju tela igrača nego medicinski tim. Neprekidno ih je testirao u sezoni i van nje tokom cele šampionske ere. Zatražili smo od tadšnjeg trenera Čipa Šefera da podnese pismeni izveštaj o zdravlju tima. Fil je doneo odluku da ode osam meseci pre sastanka.
Prvo pitanje koje sam postavio bilo je koliko misle da možemo da izvučemo od Luka Longlija, slobodnog agenta, koga smo morali da povremeno odmaramo tokom poslednjih nekoliko godina zbog nestabilnih zglobova. Al i lekari su mislili da će se brzo raspasti.
Sledeće pitanje: Rodman? Svaka osoba u sobi bila je zabrinuta zbog toga što ga je sustigao život van terena i zbog toga što je na kraju sezone igrao sa poslednjim atomima snage.
OK. Nema centra, nema krilnog centra, vrlo malo prostora za plate da dovedemo bilo koga dovoljno kvalitetnog da ih zameni. Ko će braniti reket ako Džordan i Pipen odluče da se vrate. Ko će skakati?
Idemo na Pipena. Imao je dve velike operacije tokom dve godine, od kojih jednu krajem leta, namerno odbacivši naša uputstva da to uradi ranije da ne bi propustio početak sezone. Opravdano je želeo da dobije platu superstara. Da li je vredeo rizika, pogotovo ako ne možemo da pronađemo centra i krilnog centra, a on i Majkl bi morali da nose sav teret novog glavnog trenera? Ozbiljno sumnjam u to.
Može li Majkl da nastaviti svoju veličanstvenost bez centra, krilnog centra i eventualno Pipena? Da li bi Bil Rasel, najbolji timski igrač svih vremena, osvojio sve te titule bez sjajnih igrača oko sebe? Ne. Majkl je javno rekao da neće igrati za drugog trenera osim za Fila. Fil nam je rekao da odlazi. Šta Majkl radi?
Igrači s važnim ulogama kao što su Stiv Ker i Džad Bečler su slobodni agenti koji mogu da dobiju više novca od drugih timova nego što im to možemo dati po pravilima „seleri kepa“.
Da li bismo mogli da nateramo Fila da trenira bez proverenog centra, krilnog centra, verovatno Pipena, sa praktično novom klupom i suludim očekivanjem da „s verom u Majkla“ može da pobedi bez pomoći? Nema šanse.
Stavite se u našu situaciju dok izlazimo iz te sobe. Šta biste vi uradili? Da li smo rasturili dinastiju ili se dinastija raspala zbog godina, hroničnog umora NBA igrača sa malo vremena za oporavak i pravila o ograničenjima zarada koja regulišu igru?
Jedna stvar koju smo uradili bila je da osiguramo da se sa tog sastanka ne izvuku nikakve informacije koje bi mogle ugroziti šanse bilo kog igrača da dobije kvalitetan ugovor.
Finiks je dao Longliju doživotnu sigurnost u vidu ogromnog petogodišnjeg ugovora. Tri godine kasnije, nakon što ga je Finiks izbacio iz ekipe, Longli je završio karijeru.
Rodman je odigrao još 35 utakmica, nikada nije uspeo da povrati svoju prethodnu formu.
Kako je leto odmicalo i igrači zbog lokauta nisu imali pristup trening dvoranama, to je značilo da NBA sezona neće početi pre kraja januara, stvari su postale još gore.
Majkl je presekao prst na sekaču za cigare, što bi ga sprečilo da igra čitavu sezonu. Mogao je da nas paralizuje i potpiše ogroman ugovor, ali je bio pošten i dobro nas je informisao o stanju njegove ruke. Nije želeo da igra u timu koji je u izgradnji, održao je reč.
U januaru, kada je liga trebalo da krene i slobodni agenti su mogli da potpisuju ugovore, Pipenovi agenti su nas zamolili da učinimo Skotiju uslugu.
Sa potpisom i trejdom sa Hjustonom, Skoti je mogao da dobije 20.000.000 dolara više nego sa direktnim ugovorom. Džeri i ja smo mu dali poklon za rastanak.
Pozvao sam Stiva i Džada i objasnio im situaciju i rekao da prihvate prvi dobar ugovor koji su mogli, jer mi nećemo konkurisati za njih. Zaslužili su to.
Eto, to vam je istina“.
Tagovi
