Za anale domaće kinematografije ostala je scena Nebojše Glogovca i Nataše Ninković u filmu „Klopka“, o čemu mi je reditelj Srdan Golubović pričao sa takvim žarom u očima, kao da se to baš sada dešava.
„Imali smo prvo širi kadar, tražio sam da bude apsolutna tišina i Nebojša je zamolio da mu pred samu akciju damo par minuta da se koncentriše, da se emocionalno pripremi. Krenula je kamera i posle desetak sekundi te ispovesti, koja je bila čudna, dirljiva, direktna, on je počeo da plače. Bio sam zbunjen, jer smo se dogovorili da ne plače. Ali to je bilo toliko snažno, sugestivno i emotivno, izneo je taj dugi kadar do kraja. Kada je završio, ostavio sam desetak sekundi da otćuti. Viknuo sam ‘stop’, okrenuo se i video da pola ekipe plače. Oni koji nisu plakali, ćutali su. Od svog profesora Gorana Markovića naučio sam da na snimanju nikada ne veruješ ni suzama ni smehu ekipe jer je to varljiva stvar. Ipak sam prišao Nebojši i rekao: ‘Ovo je kupljeno.'“
Onda su namestili kameru za krupni plan i on je na isti način, istom snagom i emocijom to odigrao. Opet je reditelj pustio da još malo traje, dok nije rekao ‘stop’. Opet je pola ekipe plakalo, a oni koji nisu plakali, bili su nemi. Srdan je znao da je to to.
„Pomislio sam: ‘Čak i ako sam pogrešio, ovo je bila savršena greška.’
Prišao sam mu i rekao: ‘Ovo je bio pogodak.’
Samo je prozborio: ‘Hvala, nisam siguran da bih mogao još jednom.'“
I to su jedina dva kadra koja je Srdan u svojoj karijeri snimio iz prvog dubla.
***
Aleksandar Đuričić je razgovarao sa sedamdesetak ljudi o Nebojši Glogovcu, što je pretočio u knjigu u kojoj je završilo četrdesetak svedočenja onih koji su ga poznavali, voleli, igrali sa njim, bili mu i bliski i daleki, ali su u raznim fazama bili tu, pored njega.
O ovim sećanjima na velikog glumca čitajte u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 4. februara.
Tagovi
