Kada je 2017. godine, u kasno proleće, preminuo Konstantin(os) Micotakis, nekadašnji premijer Grčke, dugogodišnji lider Nove demokratije – i otac današnjeg premijera Kirijakosa Micotakisa koji je tada još bio lider opozicije – na svečanu komemoraciju u Atini su pozvani strani zvaničnici, a sahrana na Kritu, u Micotakisovoj rodnoj Hanji, održana je u najužem krugu porodice i prijatelja.
Napravljen je, međutim, jedan izuzetak. Tih dana je objavljeno da će “na ovoj tužnoj svečanosti, među retkim zvanicama iz političkog života i diplomatije, Srbiju kao specijalni izaslanik njenog predsednika Aleksandra Vučića, predstavljati nekadašnji predsednik Milan Milutinović i sadašnji ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević”.
Pričalo se tih dana da je Kirijakos Micotakis dozvolio da srpski zvaničnici budu jedini stranci kojima će biti dopušteno da prisustvuju sahrani na Kritu. Iz Atine je, tako, krenuo ambasador Spasojević čije su lične veze sa Micotakisom mlađim svakako doprinele ovoj počasti za Srbiju; a iz Beograda bivši predsednik Milutinović, koji je početkom devedesetih, pre nego što je postao šef diplomatije i predsednik republike, bio ambasador u Atini. Bio je to prvi put da kao bivši predsednik ode u jednu državnu misiju.
U Hanji se pročulo da dolazi “bivši predsednik Srbije”. Ambasador Spasojević je na Krit došao sa kapetanom bojnog broda Arsićem, tadašnjim vojnim izaslanikom, koji je, po pravilu službe, bio u beloj svečanoj mornarskoj uniformi. Milutinović je specijalnim avionom iz Beograda sleteo nekoliko sati pre sahrane. Prilazili su mu dečaci i devojčice da mu poljube ruku ili poklone po koji cvet. A kada je srpska delegacija pod policijskom pratnjom stigla do crkve u predgrađu Hanje, videli su starije ljude koji su došli da “pozdrave bivšeg predsednika Srbije”. Najupečatljiviji im je bio oficir kome su prilazili sa pitanjem: “Gde je predsednik?” Ovaj bi im diskretno pokazivao na Milutinovića. Počeli su da uzvikuju i mašu rukama: “To nije predsednik. Nama su rekli da na Krit dolazi bivši predsednik Srbije. A ovo nije ni Milošević, ni Karadžić!”
Posle sahrane, nastavlja se ova priča – a kako smo je čuli, tako je prenosimo – Milutinović je upitao vojnog izaslanika: “Kapetane, šta su vas to pitali ljudi koji su vam prilazili, zašto su svi pominjali Miloševića i Karadžića?” Oficir je odgovorio: “Gospodine predsedniče, svi do jednog su mi rekli da ste vi, posle predsednika Vučića, najveći srpski lider i bolji prijatelj Grčke i Krita i od Miloševića i od Karadžića.”
Ova priča, na nivou anegdote, na pravi način ilustruje sve ono što je Milan Milutinović bio i sve ono što Milan Milutinović nije bio, dok je bio to što jeste.
Danas su mediji objavili da je u 81. godini preminuo.
Jedna druga priča, bolje od svih simboličkih i metaforičkih i anegdotalnih naklapanja govori o situaciji po kojoj je Milan Milutinović mogao da ostane upamćen. Samo da je bilo sreće. Ili pameti. Ili i pameti i sreće.
Kada su prvo kuloar, a onda oni koji stvari uvek saznaju pre ostalih, progovorili o tome da bi Kristofer Hil mogao da bude novi ambasador SAD u Beogradu, mnogi su se prisetili koliko je zapravo ozbiljan diplomata u pitanju.
U intervjuu za Nedeljnik Hil je međutim otkrio i jednu anegdotu kada je, uprkos svom velikom diplomatskom iskustvu ostao zatečen.
Dogodilo se to u Rambujeu. Hilu je Milan Milutinović, tadašnji predsednik Srbije, na srpskom jeziku, prema urbanoj legendi, rekao “Kris, hajde da uđemo u NATO!”.
„Nikada to nije rekao baš tako. Ono što je rekao je otprilike ovako: ‘Znamo da imate problema da nađete nove lokacije za stacioniranje NATO i američkih trupa, jer vas Evropljani više ne žele. Zato vas i zanima Kosovo, svesni smo toga. Pa hajde možda da poradimo na tome’. Bio je to jedan od trenutaka u diplomatiji kada vam vilica padne. Kada ne možete da poverujete šta ste upravo čuli. No, u svakom slučaju nisam verovao da on veruje u to, a prilično sam siguran da nije ni on“, otkrio je Hil.
Kamo sreće da je verovao.
Tagovi
