“Evropska unija nije bezbednosna organizacija per se; ona je ekonomska i politička organizacija. Ali svakako, kada ljudi razmišljaju o budućnosti Ukrajine i Zapadnog Balkana, bezbednosna pitanja svakako dolaze u prvi plan u ovim teškim vremenima. Mislim da je ovo pitanje ponovo aktuelizovalo nedovršen posao koji stoji pred evropskim arhitektama“ rekao je ambasador SAD u Beogradu, Kristofer Hil u intervjuu za Pola sata Demostata.
Govorio je i o unapređenju odnosa između Srbije i SAD, posebno u tehnološkom sektoru i zelenoj ekonomiji, ocenivši da su odnosi između dve države „trenutno na vrhuncu od raspada Jugoslavije“. Podsetio je na misiju Halijard, ali i na bilateralne odnose Srbije i SAD koji traju 143 godine, napominjući da „imamo nasleđe iz prošlosti, koje je uglavnom veoma dobro, ali ne uvek, i stoga se moramo baviti tim pitanjima iz prošlosti, ali je važno da zaista idemo napred, i mislim da to i činimo“.
Izdvojio je kao izuzetno važnu saradnju u oblasti energetskog sektora koji je postao bezbednosno pitanje i naveo primere saradnje koje toj oblasti SAD i EU pružaju Srbiji. Smatra da je NATO savez važan za kolektivnu bezbednost, jer svoju bezbednost delite sa drugima.
„Mislim da su SAD, a iskreno i Evropska unija, vrlo zainteresovane da pomognu Srbiji u obnovi njenog suvereniteta u energetskom sektoru. Srbija godinama mora da pozajmljuje ili kupuje energiju od drugih zemalja. To nije loše samo po sebi, ali Srbija ne sme da se nađe u situaciji u kojoj Rusija koristi energiju kao političko sredstvo. Mislim da dolazi vreme kada to više neće biti slučaj“, rekao je ambasador Hil.
Na pitanje koje bi benefite Srbija imala od pristupanja NATO-u, odgovorio je da „glavno pitanje odbrane jeste, kao što smo videli u ovom strašnom sukobu nastalom zbog ruske agresije na Ukrajinu, da je veoma teško boriti se samostalno. Dobro je imati prijatelje, imati saveznike. Za Srbiju bi bilo važno da ima saveznike, što bi suštinski značilo da nijedna zemlja ne bi želela da napadne Srbiju, jer bi ona imala NATO saveznike. Osnovni princip NATO-a je, naravno, da je napad na jednu članicu napad na sve. To je srž alijanse. Ali opet, to je nešto što zavisi od odluke građana Srbije. Ne želim da promovišem NATO; građani mogu sami da se informišu, da razmisle, da slušaju. Nisu im potrebne strane diplomate da im govore šta da rade“.
Dodao je da odluku o pridruživanju NATO-u treba da donese Srbija, ali da „bismo voleli da Srbija bude ne samo naš prijatelj i partner, što već jeste, već, kada građani Srbije to budu razmotrili, i da eventualno postane član NATO-a. Uveravam Vas da bismo za to bili veoma zainteresovani.“
Odgovarajući na konstataciju i pitanje, da monitorinzi Demostata pokazuju nepostojanje kritičkog mišljenja i odsustvo opozicionih stranaka na Javnom servisu RTS, ali na ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, rekao je da „o ovim pitanjima je lakše razgovarati nego ih sprovesti, ali mislim da Srbija razume šta treba da učini“. Smatra da je potrebno vreme, ali veruje da „demokratski sistem zavisi od dobro informisanog biračkog tela, dobro informisane javnosti. Demokratija zavisi od građana koji su, pre svega, tolerantni jedni prema drugima i različitim stavovima i imaju određeni nivo poverenja u institucije koje ih vode.“
