Demokratija će opstati samo tu i tamo na izolovanim ili posebnim mestima.
Izjava Danijela Patrika Mojnihana, američkog sociologa, političara i ambasadora u Ujedinjenim nacijama, izrečena 1975. godine, često se danas citira, u godini u kojoj nekoliko milijardi ljudi u 60 država izlazi na izbore u neizvesnom političkom okruženju širom sveta. S obzirom na to da se u polovini tih država (31) pogoršava nivo demokratije a da izbori formiraju budućnost zemalja (stabilizuju demokratiju, uvode ili stabilizuju autokratiju), mnogi analitičari smatraju 2024. najvažnijom izbornom godinom u poslednjih 100 godina i kritičnom godinom za budućnost demokratije u svetu.
Danas, pola veka kasnije, Mojnihanovo proročansko predviđanje čini se da postaje stvarnost. „Svet trenutno prolazi kroz talas autokratizacije“, konstatuje Institut Varieties of Democracy (V-Dem) Univerziteta u Geteborgu u svom martovskom istraživanju „Izveštaj o demokratiji 2024.“. Izveštaj, između ostalog, potvrđuje da je svet danas, što se tiče nivoa demokratije, ispod onoga na kome je bio 1973. godine, da je količina demokratije koju uživa prosečna osoba u svetu 2023. godine pao na nivo iz 1985. godine, da su velike zemlje sa velikom populacijom i velikim ekonomijama (Indija, Meksiko, Filipini, Pakistan, Poljska, Rusija, Turska) znatno izgubile demokratski kapacitet i da već 15 godina udeo svetske populacije koja živi u autokratskim zemljama nadmašuje udeo stanovništva koji živi u demokratskim zemljama.
U autorskom tekstu za Free Society, tromesečnik Kejto instituta, viši saradnik tog instituta Johan Norberg razmatra šanse za očuvanje slobode (demokratije) i slobodnog tržišta u vreme uspona autoritarnih režima i konstatuje da je završen globalni talas demokratizacije i liberalizacije, nastao posle pada komunizma. Tome su, po njegovom mišljenju, doprineli novi oblici populizma, nacionalizma i autoritarizma. U prethodnim godinama svet je prošao kroz najteži finansijski krah od Velike depresije i najgoru pandemiju od 1918, terorizam je u porastu, treća je godina rata u Ukrajini, haos je zahvatio Bliski istok, niz je neurednih talasa izbeglica. Zemlje poput Rusije i Kine napravile su totalitarni, agresivni zaokret i, pošto su potčinile svoje građane, usmerile se na uništavanje suseda. Londonski Economist primećuje da onaj ko se danas kreće Afrikom, od Atlantika do Crvenog mora, prolazi samo kroz države koje su u poslednje tri godine doživele državne udare. U SAD su u ofanzivi najneliberalniji oblici desnice i levice, a ideali ograničene vlade i slobodnog tržišta su propali. Ekonomije imaju tendenciju da konvergiraju ka etatističkim, protekcionističkim modelima.
CEO TEKST PROČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. APRIL
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG NEDELJNIKA NA POKLON DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“.
Tagovi
