Kriptonit je sa rodne planete Supermena (Kal Ela) Kriptona. I što je nekad napisao Bogdan Tirnanić – da bi Flaš Gordon sa Zemlje mogao da ode na Mongo, Kal El je sa Kriptona morao da dođe na Zemlju i postane Klark Kent.
Ono što je most za Andrića, prsten za Tolkina, začin je za Frenka Herberta, odnosno Dejvida Linča i Denija Vilneva koji su po njegovom klasičnom romanu snimili filmove – lajtmotiv sage. Začin kao metafora je neiscrpan. I za one koji su, što se reči dina tiče, čuli samo za „dina“ kartice za plaćanje. Ako im se stvari predstave na pravi način. „Dina“ je danas ponovo aktuelna, pre svega zbog dva Vilnevova filmska rimejka. Bitna je kao „zelena Biblija“ (ne treba mešati sa Gadafijevom „Zelenom knjigom“), knjigu je Herbert posvetio „ekolozima sušnih područja“, ona sugeriše na „zelene politike“ (iako teško nekoga kao Analenu Berbok možemo zamisliti kao heroinu knjige), sugeriše na globalno zagrevanje, na sudbinu čovečanstva usled razvoja veštačke inteligencije: Herbert nas uvodi i u takozvani „Batlerski džihad“.
Prema rečniku koji možemo naći u srpskom izdanju „Dine“ u odličnom prevodu Zorana Živkovića, taj džihad predstavlja sveti rat protiv kompjutera, mašina koje misle i robota sa svešću. Glavna zapovest iz „O. K. Biblije“ glasi: „Ne stvaraj mašinu po uzoru na ljudski um“. Pomenuta „Oranjska katolička Biblija“ ili „Zbirna knjiga“ je, prema Herbertovom rečniku, religijski tekst koji je stvorila Komisija ekumenskih prevodilaca. Ona sadrži elemente najstarijih religija, uključujući i Mahajama hrišćanstvo (!), Zensuni katolicizam (!) i Budislamske tradicije (!). „Ne smeš unakaziti dušu“. Ta zapovest smatra se za njenu najveću vrednost.
„Dina“ nam sugeriše da je budućnost (ne toliko blistava) izgleda u novom feudalizmu. Knjiga je tripozna, sugestivna kad je u pitanju spiritualnost, mentalne moći su zamena za veštačku inteligenciju. Variraju se lucidno večne teme mesijanstva, političke moći, elita, ratova (svetih i manje svetih), a olako se knjiga i filmovi propagandno zloupotrebljavaju, na primer kao anticipacija i pokriće „pravedne“ borbe Hamasa, ili se redukuju na ovovremenski „džihad“, na sukobe na Bliskom istoku, ili pomodne ekološke dogme. Ne manje fundamentalne od one da Srbija može živeti srećno od zdrave hrane i seoskog turizma. Uglavnom, ima prilično tumačenja „Dine“ koja skrnave kompleksnost i visoke filozofske domete Herbertove univerzalne sage o smislu ljudske egzistencije, o politici, religiji, ekologiji, moralu, dobru i zlu izmeštenom iz manihejske matrice.
ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JULA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
