Nosilac izborne liste Za budućnost Crne Gore Zdravko Krivokapić negirao je da pripada tzv. četničkom pokretu i potvrdio da je autentičan snimak, na kojem se vidi da je svojevremeno bio u kući Milete Pavićevića na Draču, na dočeku Nikole Kavaje.
Kavaja je, inače, bio Srbin iz Crne Gore, koji je za sebe govorio da je najpoznatiji atentator na Josipa Broza Tita.
„Ne mogu da poreknem, bio sam u toj kući. To je autentičan snimak. Slučajno sam se tamo našao. Kad sam ušao unutra, video sam simbole koji su bili tu, ja niti pripadam četničkom, niti partizanskom pokretu. Ne mogu da shvatim bilo kakve poruke toga tipa koje se imputiraju meni ovih dana. Mislim da je to bilo 1996. godine, ne mogu da se setim datuma. Za mene je to bio nevažan događaj u životu“, rekao je Krivokapić za podgoričku Pobjedu.
Rekao je da zna ko je bio Kavaja, ali da, kako je naveo, ne prihvata nijedan oblik terorizma.
Kazao je da zna ko je bio Nikola Kavaja, ali da ne prihvata nijedan oblik terorizma.
„Znam da je Kavaja bio američki građanin, simbol nekog borca protiv komunizma, ali nijedan terorizam ne prihvatam. Svaki mi je stran, nemam pištolj, ni pušku i ne volim oružje. Da li sam negde nekada bio, apsolutno je tačno da jesam, a zašto se sada to protežira, to je samo da bi mi ugled sveli na meru koja treba da odgovori nekim političkim stavovima. Sve drugo su priče koje nemaju osnova. Ako nosim bradu, ne znači da sam četnik. Ne znam kako me neko može poistovetiti sa tim, mi živimo u 2020. godini, o čemu mi razgovaramo, ko se bavi tim danas? Ako nekome nešto znači, neka kaže gde sam bio četnik, kada sam četovao, sa kim. To je jedina kuća u koju sam ušao i rekao da nikad više u nju neću kročiti“, rekao je Krivokapić.
Insistiranje na video snimku o tom događaju, Krivokapić tumači kao pokušaj svođenja njegovog ugleda na meru koja, kako kaže, treba da odgovori nekim političkim stavovima.
„Sve drugo su priče koje nemaju osnova“, naveo je, između ostalog, Krivokapić.
Rekao je da ne želi da osuđuje ni četnički, niti bilo koji pokret, već da to treba da urade istoričari.