Mnogi u Nemačkoj moraju da stegnu kaiš. Ali ne svi. Nije malo onih koji novca imaju dovoljno, uprkos posledica rata u Ukrajini i drastičnog povećanja cena energije i hrane. Industrija luksuzne robe od toga profitira, piše Dojče vele.
Zbog dramatičnih poskupljenja sve više ljudi u Nemačkoj ima probleme i mora da pazi na svaki evro. Štedi se i na hrani, a pogotovo na izdacima za luksuznu robu kao što su nakit ili dizajnerska odeća.
Pa da li to pogađa sve ljude? Ne baš. Čini se da rat u Ukrajini i galopirajuća inflacija za sada ne mogu da ugroze tržište luksuzne robe. Prodaja luksuznih proizvoda cveta.
Gerd Miler-Tomkins iz Nemačkog modnog instituta (DMI) uočava da postoji „ekstremna polarizacija“ tržišta kada je reč o modi. „Za neke važi ’što skuplje to bolje’, a za druge ’što jeftinije to bolje’. Ali sredina nestaje“, rekao je on nedavno na Sajmu mode u Diseldorfu.
A Aksel Augustin iz Udruženja trgovaca tekstilom (BTE) kaže da prodavnice orijentisane na imućnije kupce trenutno prolaze mnogo bolje od konkurencije. Mnogo je ljudi koji ni sada ne moraju da paze na svoj novac.
Lanci za prodaju elektronskih uređaja poput „Media Markta“ i „Saturna“ takođe se žale da su kupci generalno manje spremni na nove kupovine, ali primećuju značajne razlike u zavisnosti od cene. „Nesklonost da se kupi pogađa na niži i srednji segment proizvoda“, kaže finansijski direktor Florijan Vizer. S druge strane, „premium-segment“ nastavlja pozitivno da se razvija.
Industrija luksuznih proizvoda do sada je uglavnom u čitavom svetu bila imuna na probleme koje su sa sobom doneli pandemija, rat u Ukrajini i inflacija.
Koncerni luksuzne robe kao što su LVMH (Louis Vuitton Moet Hennessy), Kering (Gucci, Yves Saint Laurent, Balenciaga), Hermes i Prada čak beleže visok rast prodaje u prvoj polovini ove godine. Posebno dobro se poslovalo u Evropi i SAD. LVMH je saopštio da su zarade njihovih modnih marki kao što su Luj Viton, Dior i Fendi dosegle nove rekordne nivoe. A odlično je išla i prodaj šampanjca, konjaka i luksuznih satova.
Prodaja tog koncerna u prvih šest meseci ove godine porasla je za 28 odsto, odnosno na gotovo 37 milijardi evra. Operativna dobit porasla je za 34 odsto, tj. na više od deset milijardi evra. Konkurenti poput Keringa, Hermesa i Prade takođe su zabeležili dvocifreni rast prodaje i dobiti.
Korona-kriza je industriji luksuzne robe 2020. donela najveći pad u istoriji – ali to je bila prilično kratka pauza. Prema studiji konsultantske kuće Bain, globalno tržište luksuzne robe poput odeće i nakita 2021. je premašilo nivo od pre korone i iznosilo je 288 milijardi evra. Trenutno se ne čini da bi taj uzlazni trend mogao uskoro da bude prekinut.
„Ruski rat protiv Ukrajine i s njime povezani visoka stopa inflacije i ekonomski pad do sada nisu imali gotovo nikakav uticaj na luksuzne marke“, navode stručnjaci Baina u svojoj studiji koju su sproveli zajedno s italijanskim udruženjem luksuzne robe „Fondazione Altagamma“. „Industrija luksuzne robe ponovo pokazuje visok nivo otpornosti u krizama“, istakla je analitičarka te konsultantske kuće Mari-Tereze Marek. Ona procenjuje da bi ove godine ukupni promet industrije luksuzne robe mogao čak i da se poveća na 320 do 330 milijardi evra – uprkos ratu u Ukrajini i inflaciji.
Tagovi
