(Beta) – U Srbiji svim privrednim granama treba omogućiti rad, uz poštovanje mera u borbi protiv pandemije, izjavio je danas novi predsednik Socijalno-ekonomskog saveta (SES) i predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Miloš Nenezić i pozvao Krizni štab da bolje obrazlaže mere.
Nenezić je, na konfrenciji za novinare nakon sednice SES-a, istakao da se zalaže da se SES-u, u kome se nalaze predstavnici države, poslodavaca i sindikata, mora omogućiti učestvovanje u razgovorima prilikom planiranja mera protiv pandemije.
Smatra da su poslodavci pokazali svoju fleksibilnost u doba krize izazvane pandemijom koronavirusa, a privreda da je pokazala kako je otporna i da može da se prilagodi svim situacijama, te je zahvalio Vladi Srbije na pomoći.
Ipak, prema njegovim rečima, iz Unije poslodavaca zameraju medicinskom delu Kriznog štaba, „jer je donosio nefleksibiklne odluke, od danas za sutra, odluke koje su bile selektivne i nisu bile obrazložene, davane su nejasno i za privredu i stanovništvo“, zbog toga će se u radu SES-a posvetiti otklanjanju takvih nelogičnosti.
Nenezić očekuje da Krizni štab u buduće blagovremeno predlaže jasnije mere i da građane blagovremeno obavesti o dejstvu svake vakcine, kako bi laše doneli odluku o vakcinaciji.
Dodao je da će kao novopredsedavajući SES-a pored ostalog baviti rešavanjem neadekvatne kvalifikacione strukture kadrova koji se nude na tržištu rada, zbog čega će insistirati na donošenju nacionalne strategije zapošljavanja.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica SES-a Darija Kisić Tepavčević, rekla je da Krizni štab ima informacije o delovanju vakcina i da su one javno dostupne.
„Nema idealne mere ni kod jedne vlade i države. Možemo normalno da živimo i radimo i bez mera, ali ukoliko bi se svaki pojedinac savesno pridržavao preventivnih mera i tako sprečio prenošenje virusa. Tu je ključ borbe“, kazala je Kisić Tepavčević.
Ona je navela i da sednica Kriznog štaba za borbu protiv pandemije nije bila zakazana za danas, da ne zna kada će biti održana, ali da će o tome mediji i javnost biti blagovremeno obavešteni.
Dosadašnji predsedavajući SES-a i predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stoiljković rekao je da rad ovog tripartitnog tela, tokom njegovog jednogodišnejeg mandata na njegovom čelu, nije bio lak, jer su bli u „senci logike odlučivanja Kriznog štaba, što je u velikoj meri ograničilo efekter rada SES-a“.
Istakao je da je SES bavio „očuvanjem zdravlja i života zaposlenih“, uz, dodao je, razumevanje Vlade Srbije, naročitio za krizom teško pogođene sektore.
„Stradali su oni koje mi nismo mogli odgovarajuće da zaštitimo, a to su pre svega ljudi ‘ispod radara’, na privremenim i povremenim poslovima“, rekao je Stoiljković.
Dodao je da je biilo naužno napraviti ravnotežu između brige za zdravlje i brige za opstanak ekonomija.
Stoiljković i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Goran Milić istakli su da je nepostojanje kolektivnih ugovora u realnom privatnom sektoru u Srbiji neodrživo i da ta oblast mora da bude unapređena.
„U javnom preduzećima imamo potpisane kolektivne ugovore, a u realnom privatnom sektoru ih nema, ukoliko se izuzmu putari i estradni umetnici“, rekao je Milić.
Naglasio je da bi trebalo izmeniti Zakon o radu, kako bi procenat neophodan Udruženju poslodavaca Srbije u za pregovaranje i potpisivanje kolektivnih ugovora, bio spušten na realan nivo.
Milić je istakao i da je potrebno promeniti cenzus po članu porodice, kojim se utvrđuje dodeljivanje sredstava za dečji dodatak, odnosno da ga treba povećati.
On je naveo da na primer tročlana porodica sa malim detetom, u kojoj je samo jedan član zaposlen sa minimalnom platom, sada nema pravo na taj dečji dodatak, jer je od 1. januara minimalac povećan na 32.000 dinara, dok je iznos cenzusa ostao nepromenjen.
Tagovi
