Krunisanje Čarlsa Trećeg: Da li može biti i kralj i zvezda?

U subotu je Čarls III konačno postao glavna figura poznate kraljevske TV drame – makar samo na jedan dan.

Uvek je izazovno uvesti novu ulogu u stalnu postavu neke serije. Ove subote imali smo priliku da gledamo novu epizodu, uz elemente serije Kruna i Naslednici, Kralja Čarlsa III kao centralnu figuru kraljevske porodice, pa, barem na jedan dan, piše New York Times.

Krunisanje britanskog vladara je poličiki ritual koliko i religijska ceremonija, ali je sa krunisanjem Elizabete II postao i televizijska emisija.

Čarlsovo krunisanje bio je spektakl u svom punom sjaju. Raskoš Britanije ogledao se u najfinijoj odeći i slavlju kraljevske tradicije, koja je opisana kao bajka više puta.

Kako bajke uvek dolaze sa nekom porukom, ova je imala više od jedne. Prvo da nastavi kontinuitet tradicije, uz modernizaciju kraljevske porodice, pa i da preoblikuje narativ vezan za monarhiju i da predstavi Čarlsa kao vođu.

To je bio težak zadatak, s obzirom na to da Čarls nikada nije bio zvezda ni sopstevnog života. Njegova priča uvek je pripadala njegovoj majci, njegovim ženama i njegovoj deci.

Njegova majka bila je vizuelni prikaz i predstavnik kraljevske porodice godinama. Na njegovom venčanju, koje je bilo najveće i najgledanije dešavanje prošlog veka, „Čarls i Dajana“  možda je samo zbog abecednog reda bio prvi. Pored osramoćenog brata i otuđenog sina, on je opet samo sporedna uloga.

Ove subote bio je u centru dešavanja. I pored pažljivo organizovane proslave, izgledao je mračno, čak i opterećeno time. Činilo se da je svaki komad kraljevske opreme koji mu je predstavljen tokom njegovog krunisanja – kugla, mač ukrašen draguljima, odora na odeći – samo dodavao psihičku težinu. Činilo se da se kraljica Kamila, koja se ironično osmehuje, više zabavljala.

Možda je najneobičniji element ceremonije usledio kada je Čarls bio ritualno pomazan iza paravana. Ta barijera treba da čuva sveti trenutak između monarha i Boga, ali i da predstavlja teatralno intiman čin, izveden u privatnosti, a ipak pred milionskom publikom.

Čak je i njegov odlazak u neravnoj, sjajnoj zlatnoj kočiji izgledao kao simbol “nelagodnosti sjaja”. U jednom od panela na BBC-u, raspravljano je o izazovima i opasnostima ulaska u kočiju, dok ga prati luksuzna tkanina.

Američke mreže su posebno bile oduševljene “solističkim prisustvom” Čarlsovog sina Harija, što je pokrenulo pitanja o njegovoj ženi, Megan. Naravno, usledila je i lavina pitanja, pre svega o njihovom “penzionisanju” i optužbama za rasizam, o svađama i “zloj krvi” u kraljevskoj porodici. Čak i dok se kraljevska povorka spremala da se vrati u Bakingemsku palatu, kamere CNN-a bile su zauzete praćenjem Harija.

Samo krunisanje je bilo svesno usmereno na predstavljanje imidža moderne i inkluzivne monarhije, koja pokušava da odbaci svoj kolonijalni prtljag. Jevanđelski hor je pevao aleluje uz veličanstvene himne, dok su nehrišćanske verske ličnosti dobile uloge u izrazito protestantskoj ceremoniji.

Ali Hari, u svom civilnom odelu, takođe je bio podsetnik na raskol između tradicionalnog i modernog u kraljevskoj porodici, koji se ne može ugušiti raskošom. Čak i kada se novi kralj pojavio na balkonu Bakingemske palate, po pljusku, da bi video prelet koji je bio slabiji od vremenskih prilika, veliki deo pažnje novinara bio je fokusiran na Harijevo odsustvo.

Kraljica Elizabeta je uspela da preživi porodične drame svog vremena delom zahvaljujući popularnosti koju je izgradila kroz medije, počevši od krunisanja na globalnoj televiziji, koje ju je predstavilo kao mladu ženu koja preuzima veliku ulogu. Nasuprot tome, Čarls je poznat ali ima ozbiljan medijski imidž problematičnog čoveka. Ipak, on nema dugo zarađenu naklonost, a možda neće imtati ni vremena da gradi.

On, međutim, ima titulu, a šarena ceremonija — koliko god da su se trudili da bude minimalizovana — isplanirana je da “igra na emocionalnu privrženost zemlji” i istoriji njegovih podanika, barem onih koji su se pojavili i uključili. Ipak, ako je kralj, ne može biti zvezda, kaže javnost nakon ceremonije.

U subotu je Čarls III konačno postao glavna figura poznate kraljevske TV drame – makar samo na jedan dan.

Uvek je izazovno uvesti novu ulogu u stalnu postavu neke serije. Ove subote imali smo priliku da gledamo novu epizodu, uz elemente serije Kruna i Naslednici, Kralja Čarlsa III kao centralnu figuru kraljevske porodice, pa, barem na jedan dan.

Krunisanje britanskog vladara je poličiki ritual koliko i religijska ceremonija, ali je sa krunisanjem Elizabete II postao i televizijska emisija.

Čarlsovo krunisanje bio je spektakl u svom punom sjaju. Raskoš Britanije ogledao se u najfinijoj odeći i slavlju kraljevske tradicije, koja je opisana kao bajka više puta.

Kako bajke uvek dolaze sa nekom porukom, ova je imala više od jedne. Prvo da nastavi kontinuitet tradicije, uz modernizaciju kraljevske porodice, pa i da preoblikuje narativ vezan za monarhiju i da predstavi Čarlsa kao vođu.

To je bio težak zadatak, s obzirom na to da Čarls nikada nije bio zvezda ni sopstevnog života. Njegova priča uvek je pripadala njegovoj majci, njegovim ženama i njegovoj deci.

Njegova majka bila je vizuelni prikaz i predstavnik kraljevske porodice godinama. Na njegovom venčanju, koje je bilo najveće i najgledanije dešavanje prošlog veka, „Čarls i Dajana“  možda je samo zbog azbučnog reda bio prvi. Pored osramoćenog brata i otuđenog sina, on je opet samo sporedna uloga.

Ove subote bio je u centru dešavanja. I pored pažljivo organizovane proslave, izgledao je mračno, čak i opterećeno time. Činilo se da je svaki komad kraljevske opreme koji mu je predstavljen tokom njegovog krunisanja – kugla, mač ukrašen draguljima, odora na odeći – samo dodavao psihičku težinu. Činilo se da se kraljica Kamila, koja se ironično osmehuje, više zabavljala.

Možda je najneobičniji element ceremonije usledio kada je Čarls bio ritualno pomazan iza paravana. Ta barijera treba da čuva sveti trenutak između monarha i Boga, ali i da predstavlja teatralno intiman čin, izveden u privatnosti, a ipak pred milionskom publikom.

Čak je i njegov odlazak u neravnoj, sjajnoj zlatnoj kočiji izgledao kao simbol “nelagodnosti sjaja”. U jednom od panela na BBC-u, raspravljano je o izazovima i opasnostima ulaska u kočiju, dok ga prati luksuzna tkanina.

Američke mreže su posebno bile oduševljene “solističkim prisustvom” Čarlsovog sina Harija, što je pokrenulo pitanja o njegovoj ženi, Megan. Naravno, usledila je i lavina pitanja, pre svega o njihovom “penzionisanju” i optužbama za rasizam, o svađama i “zloj krvi” u kraljevskoj porodici. Čak i dok se kraljevska povorka spremala da se vrati u Bakingemsku palatu, kamere CNN-a bile su zauzete praćenjem Harija.

Samo krunisanje je bilo svesno usmereno na predstavljanje imidža moderne i inkluzivne monarhije, koja pokušava da odbaci svoj kolonijalni prtljag. Jevanđelski hor je pevao aleluje uz veličanstvene himne, dok su nehrišćanske verske ličnosti dobile uloge u izrazito protestantskoj ceremoniji.

Ali Hari, u svom civilnom odelu, takođe je bio podsetnik na raskol između tradicionalnog i modernog u kraljevskoj porodici, koji se ne može ugušiti raskošom. Čak i kada se novi kralj pojavio na balkonu Bakingemske palate, po pljusku, da bi video prelet koji je bio slabiji od vremenskih prilika, veliki deo pažnje novinara bio je fokusiran na Harijevo odsustvo.

Kraljica Elizabeta je uspela da preživi porodične drame svog vremena delom zahvaljujući popularnosti koju je izgradila kroz medije, počevši od krunisanja na globalnoj televiziji, koje ju je predstavilo kao mladu ženu koja preuzima veliku ulogu. Nasuprot tome, Čarls je poznat ali ima ozbiljan medijski imidž problematičnog čoveka. Ipak, on nema dugo zarađenu naklonost, a možda neće imtati ni vremena da gradi.

On, međutim, ima titulu, a šarena ceremonija — koliko god da su se trudili da bude minimalizovana — isplanirana je da “igra na emocionalnu privrženost zemlji” i istoriji njegovih podanika, barem onih koji su se pojavili i uključili. Ipak, ako je kralj, ne može biti zvezda, kaže javnost nakon ceremonije.