Ako kažu da to i nije toliko iznenađenje – lažu. Jer su iznenađeni ili jer su saglasni sa tom politikom. Pobeda Partije za slobodu Gerta Vildersa na parlamentarnim izborima u Holandiji je veliko iznenađenje. Za one koji su radili istraživanje tržišta pre izbora; za one koji su pomislili da ideje koje Gert Vilders propagira niko ne može da podrži; za one koji su verovali da se tradicija neće promeniti i da će na izborima pobediti neko ko je deo liberalne evropske partije desnog centra ili neko sa levog centra. Iznenađenje za čitav kontinent.
Partiza za slobodu osvojila je 35 mandata u novom sazivu Parlamenta, što je doslovno duplo bolji rezultat nego na prethodnim izborima održanim 2021. godine.
Vildersovi istomišljenici širom kontinenta nisu oklevali da čestitaju na uspehu možda i najradikalnijem među njima i da usput pozdrave ideje novih političkih “vetrova u Evropi”.
Viktor Orban bio je prvi koji je čestitao Vildersu na „pobedi na holandskim izborima“, rekavši da rezultati pokazuju da je „vetar promena stigao“. Marin Le Pen je takođe podigla čašu u čast Vildersa i PVV, rekavši da rezultat „potvrđuje rastuću privrženost odbrani nacionalnih identiteta“. Alis Vajdel, liderka desničarske partije Alternativa za Nemačku, uz čestitke Vildersu rekla je da “cela Evropa želi političke promene”, dok je ovim povodom zamenik premijera Italije Mateo Salvini rekao da je „nova Evropa moguća“. Čestitali su mu i srpski Zavetnici.
Šta su zaključci i potencijalne posledice ovakvog rezultata – gde je to krenula Evropa?
Kako je postizborna procedura i postupak formiranja vlade u Holandiji prekomplikovan – a pre svega zbog radikalnih stavova koje Vilders propagira – potencijalno formiranje koalicije sa njim na čelu, deluje kao daleko rešenje do koga možda neće ni doći. Ipak, legitimno je analizirati pobedu PPV-a na izborima, jer čak i ako Vilders ne bude premijer ili uopšte ne bude učestvovao u formiranju nove Vlade, ovo jeste pobeda.
Vilders i PPV napravili su nekoliko važnih koraka na putu ka ovom rezultatu. Animirali su i sačuvali one birače koji su im 2021. ukazali poverenje. To znači da su ostali dosledni u svojim radikalnim stavovima i da su se ponašali destruktivno onako kako se – školski – od ekstremne desnice to i očekuje. Drugo, uspeli su da animiraju pasivan deo biračkog tela koji sa njima deli ideologiju. Prosto – učinili su da njihovi istomišljenici poveruju da je moguće da takve ideje i ljudi koji ih propagiraju zaista dođu do važnih funkcija u politici. Treće, i jednako važno, ukrupnili su podršku koju su imale druge desničarske partije, ujedinivši ih svojom proaktivnošću oko svojih ideja.
Jedna od ključnih stvari je to što im „spoljni“ kontekst ide u prilog. Narodnjaci u Mađarskoj pokazali su svoje pravo, desničarsko lice. Salvini ga pokazuje godinama, a Đorđa Meloni je njegova radikalnija, pervertirana verzija. U Nemačkoj desnica koja koketira sa užasnim nemačkim nasleđem, takoće raste. U Argentini je pre samo nekoliko dana radikalni desničar pobedio na predsedničkim izborima. Dakle, desničarski talas se nastavlja, a pobeda PPV-a u Holandiji samo je njegov deo.
Konkretne posledice ove pobede, mogle bi da se razviju u nešto što još uvek samo u teoriji nosi naziv „Nexit“. To bi bilo raspisivanje referenduma po britanskom principu, o izlasku Holandije iz Evropske unije.
Dugoročnije i šire posledice od toga, bilo bi ohrabrivanje i drugih desničarskih grupacija širom Evrope da još aktivnije pristupe svojim idejama i prošire talas. To automatski komplikuje mnoga bezbednosno važna pitanja na Starom kontinentu, a pre svih odnos prema migrantima, s čijim je dolaskom u Evropu, uspon desnice i počeo. Pored toga, u pitanje će lakše biti dovedene osnovne civilizacijske vrednosti, poput slobode ljudi da govore i rade ono što smatraju ispravnim – potencijalnim izlaskom iz Evropske unije, što je zajednički stav većine „državotvoraca“, to bi bilo dodatno olakšano.
Tagovi
