Grad Niš, grad Niš, kraticom u raj nikad stić, kao u bukvalnom tumačenju stiha iz pesme Gorana Bregovića njegovom mlađem bratu i opozicija je, na ovim lokalnim izborima, verovatno ne prvi put, imala prilike da nauči kako nema prečice do političkog uspeha protiv Srpske napredne stranke, pa čak ni u situacijama kada se osvoji više glasova. Sa time bi, možda, u nekoj kafanskoj raspravi, a u čijoj pozadini bi svirala neka drugačija muzika, jedino mogao da se ne složi doktor Dragan Milić iz Niša, lider grupe građana koja je fenomenalnim rezultatom na izborima, makar na jedno veče, južnu prestonicu učinila „prvim oslobođenim gradom u Srbiji“. Oslobađanje se odnosi na činjenicu da vladajuća Srpska napredna stranka, na ovaj ili onaj način, drži vlast u svakom gradu i opštini, pa i u svakoj gradskoj opštini u gradovima koji ih imaju.
Apsurd je da i pored uzbudljive izborne noći koja je fokus bacala na pojedina mesta, neočekivane rupe u naprednjačkoj mapi Srbije, po pravilu bi se, posle duple objave pobede – od vlasti i opozicije – lokalne izborne komisije nekako pojavile sa rezultatima koji više odgovaraju verziji koju su zamislile aktuelne vlasti.
Okej, može to da bude i do problematičnih uzoraka sa kojima je opozicija vodila svoju analizu izbora, negde je možda bilo i taktike – proglasi pobedu, pa ćemo da vidimo šta ćemo – što sve zajedno ne bi bilo marginalno, da nisu i ovi izbori bili održani u izrazito nedemokratskoj atmosferi, gde je bilo fizičkih obračuna i vođenja paralelnih biračkih spiskova i famoznih kol-centara, koje su predstavnici vlasti sablažnjeno predstavljali kao nešto „najnormalnije svuda u svetu“.
Kol-centri (kao takvi) nisu suština problema, bilo da je reč o centrima za tehničku podršku ili o organizovanom radu neke stranke, u ovom slučaju SNS-a, već upravo vođenje paralelnih biračkih spiskova i organizovano vođenje ljudi na glasanje. Što u paru sa medijski kontrolisanom scenom i (pre)velikim brojem fantomskih lista svuda po Srbiji, koje su očigledno formirane da dovedu u zabludu birače, sa nazivima koji liče na „regularne“ opozicione liste, svakako nije pomoglo u stvaranju demokratske atmosfere na izborima, kojoj se, istine radi, malo ko iskreno i nadao.
Tek, i pored mestimičnih proglašenja „slobodnih teritorija“, poput Niša, potom Čačka, pa niške gradske opštine Medijana, do centra Beograda (opština Stari grad), lako može da se dogodi da zapravo ruka naprednjačke vlasti nastavi da rukovodi baš u svakoj opštini.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
