Lider u vremenima velikih promena ne gleda samo u geografsku mapu kada donosi odluke, već obitava u pejzažu poslovnog okruženja i uči iskustveno. Ponekad mu nije jasno šta oseća i ne može da se izrazi rečima, ali mu to „nešto u vazduhu“ govori da je vreme za investicije ili za povlačenje.
Tradicionalne škole upravljanja ga uče da bude racionalan u donošenju odluka, da to čini na osnovu analiza i izveštaja. Slušati unutrašnji glas je nešto nepoznato i neopipljivo u donošenju odluka. Sa druge strane, današnjica donosi veliki stepen neizvesnosti, nejasnoća i magle u poslovnom okruženju. Mnoge informacije su dostupne van Excela. Vreme u kojem živimo traži od lidera da toleriše anksioznost zbog preplavljenosti informacijama. Nije mu lako da predloži dugoročni plan poslovanja, ali može da oseti atmosferu na sastanku. Nema trenutno objašnjenje onoga što se dešava već dopušta da to iskusi. Da oseti hostilnost u vazduhu na sastanku borda direktora ili da oseti naznaku poslovne šanse u složenim globalnim dešavanjima.
Pre nekoliko dana sam razgovarao sa vlasnikom proizvodne firme koja uspešno posluje u regionu nekoliko decenija. Interesovalo me je kako donosi odluke u sadašnjem vremenu velike neizvesnosti. Njegov odgovor je bio da izbegava da donosi odluke samo na osnovu „mantri“ ekonomskih analiza i egzaktnih podataka. Umesto pasivnog učenja, vlasnik firme se aktivno susreće sa ljudima, razgovara i sluša. Pusti da iskustveno doživi kontakt sa ljudima. Pogleda širu sliku pejzaža. Zatim se distancira i na miru sačeka da sazri njegova odluka. Poznat je po tome da oseti pravi moment za investiciju i inovaciju. Kao somelije u biznisu, oseti dobar buke vina.
Bivanjem u neizvesnosti i tolerisanjem neizvesnosti, lagano se kristališe razumevanje i odluka. Lider postaje svesniji sebe, organizacije kojom rukovodi i okruženja. Kultivisana intuicija lidera nije puki instinkt već se bazira na posvećenosti iskustvenom učenju, čiji efekti imaju dublji uticaj na organizaciju.
Tagovi
