Kome se ne čini da, čak i posle deset godina, otkako je otišao, Bora Todorović i dalje sedi za nekim šankom sa poznatim mrzovoljnim izrazom na licu i čeka da bude pokupljen, kao da za to ispunjava sve uslove.
Ta šmekerska pojava odličnog đaka stare beogradske mangupske škole, pogled simpatičnog jebivetra, koji nikako ne bi podneo da neko zbog njega cmizdri, boemski humor apsurda sa srazmernom dozom sujete, arsenal lascivnih dosetki i hronični nedostatak drčnosti na uspeh i lovu, predstavljaju ono što je u njegovoj biografiji imalo prođu.
Možda mu je bilo malo krivo što je ponekad izgledao kao da je odrastao u popravnom domu, iako je kroz školu prošao sa jednom sveskom u zadnjem džepu.
Kada je prvi put banuo u pozorište, najviše mu se dopalo ono posle predstave.
Na sceni je bio dekor, stolica i brat Mire Stupice. Jedne od onih žena zbog kojih su se „zaustavljale vojne parade“ i koje su nepogrešivo znale kada se i za koga treba udati.
ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JULA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
