Ako postoji dan koji najbolje oslikava duh savremenog potrošačkog društva, onda je to Crni petak – praznik šoping groznice i neutolive želje za posedovanjem – dan vrtoglavih popusta (ili nam tako barem kažu) i besomučnog skrolovanja u potrazi za najboljim onjaln ponudama. Sve to ide toliko daleko da neki ljudi provode i noći ispred tržnih centara ne bi li ugrabili svoj „artikal na akciji“. Internet korpe pune su proizvoda koje samo čekaju da vam pojedu sav novac sa računa.
Ali, četvrti petak u novembru zapravo samo oslikava društvo u kojem živimo. Kupujemo, vrlo često ne zato što nam nešto treba, već zato što želimo da budemo deo te euforije, tog kolektivnog trka za „najboljom ponudom“. A i zato što je cena baš “dobra”, pa ne bi valjalo propustiti.
Sociolozi često kažu da potrošačko društvo nije samo ekonomija stvari – to je ekonomija želja. U svojoj suštini, Crni petak je moderna parada izobilja u kojoj kreću reklamama da vas obasipaju već tamo krajem oktobra. Kao da ćemo kupovinom proizvoda, koji nam u biti nisu ni trebali, da budemo „bolji“, „moderniji“ ili „zadovoljniji“.
Potrošačko društvo uči nas da je sreća iza sledeće kupovine, u novom telefonu, televizoru, paru cipela, epilatoru ili u supersoničnoj pegli za kosu. Upravo je Crni petak svojevrsna kulminacija te filozofije. Danas, pored toga što prisustvujemo maniji ispred prodavnica, bićemo svedoci i kolektivnog rituala potvrde da pripadamo sistemu.
Prvi “Crni petak” nije bio dan za šoping
Da bismo razumeli kako smo stigli ovde, moramo se vratiti unazad – u vreme kada Crni petak nije bio sinonim za šoping, već za haos, ekonomsku paniku i ljudsku potrebu za preživljavanjem. Njegov početak nije imao veze s kupovinom, već sa jednim veoma mračnim trenutkom u američkoj ekonomskoj istoriji.
Tog 24. septembra 1869. godine, tržište zlata u Sjedinjenim Američkim Državama doživelo je potpuni kolaps, izazvan spekulacijama dvojice investitora, Džeja Goulda i Džima Fiska.
Taj dan nazvan je Crni petak, jer su brojni investitori ostali bez svega što su imali, dok je panika zahvatila celu naciju. Ironično, ono što je počelo kao simbol ekonomske propasti, vrlo brzo postalo je sinonim za konzumeristički trijumf.
Transformacija Crnog petka u praznik šopinga dogodila se sredinom 20. veka, i to ponovo u Americi.
Tokom pedesetih godina, nakon Dana zahvalnosti, gužve u Filadelfiji postajale su toliko nepodnošljive da su lokalni policajci taj petak počeli da nazivaju „crnim“ zbog haosa na ulicama.Gužva nije bila izazvana isključivo kupovinom. Nakon Dana zahvalnosti sledili su veliki fudbalski događaji, zbog kojih bi se ulice prepunile turistima, navijačima i šopingholičarima. Trgovci su ubrzo uvideli priliku i počeli da koriste ovaj dan za velike rasprodaje, kako bi privukli još više kupaca.
Prelazak „iz crnog u crveno“
Do šezdesetih godina, „Crni petak“ postao je široko prihvaćen termin, ali sa dozom negativne konotacije. Da bi to promenili, trgovci su osmislili novu priču: Crni petak je navodno dan kada prodavnice prelaze iz „crvenog“ u „crno“ – računovodstveni termini koji označavaju prelazak iz gubitka u profit.
Ova marketinška legenda ubrzo je postala deo popularne kulture i još jedan primer kako je potrošačko društvo sposobno da preradi i preoblikuje stvarnost. Crni petak je na kraju otišao toliko daleko, da su, prema podacima iz 2022. godine, Amerikanci tokom praznika kipovine potrošili preko 9 milijardi dolara samo u onlajn kupovini.
Crni petak u Srbiji: Mali popusti, velike reklame
Zahvaljujući globalizaciji i internetu, šoping groznica se proširila na gotovo sve delove sveta, uključujući i Srbiju. Ipak, dok u Sjedinjenim Američkim Državama popusti često dosežu i do 80 odsto, kod nas su oni daleko skromniji, što ne sprečava trgovce da vešto manipulišu cenama.
Ekonomisti upozoravaju da mnogi proizvodi na „sniženju“ zapravo nisu jeftiniji, jer se cene prethodno veštački podižu, stvarajući privid popusta. Prema podacima Narodne banke Srbije, broj elektronskih transakcija značajno raste tokom Crnog petka, ali se povećava i broj prijavljenih zloupotreba.
Sociolozi i psiholozi često analiziraju šta nas to tera da čekamo u redovima na hladnoći ili da satima klikćemo na dugme „Dodaj u korpu“.
Kroz današnju kupovinu se osećamo kao da smo deo nečega većeg – masovne kulture koja slavi potrošnju, jer živimo u materijalističkom i konzumerističkom vremenu. A i, kupili smo više, uštedeli smo, pobedili smo sistem.
Dok nas sa svih strana ubeđuju da je ovo „najpametniji trenutak za kupovinu“, nameće se pitanje: ko u toj igri zaista pobeđuje? Potrošač ili trgovac?
Iza cele te priče o potrošnji kriju se i sociološke i ekonomske kontroverze. Dok jedni hvale Crni petak kao priliku za štednju i pokretanje ekonomije, drugi ga kritikuju kao simbol preterivanja, konzumerizma i ekološke neodrživosti.
Studije pokazuju da se tokom ovog dana proizvede enormna količina otpada, od ambalaže do nekorišćenih proizvoda, čineći Crni petak izazovom ne samo za naše novčanike već i za planetu.
Povratak korenima?
Možda bi najveća ironija Crnog petka bila u tome što, dok svet obara rekorde u potrošnji, sve veći broj ljudi pokušava da pobegne iz začaranog kruga konzumerizma. Pokreti kao što su „kupovna dijeta“ ili “zabrana šopinga” (eng. shopping ban) ili „No Spend November“ (Mesec bez kupovine) stiču popularnost širom sveta i tako pokazuju da alternativa uvek postoji.
@rebecca.sowden Simple enough… #ShoppingBan #ShoppingBanRules #Minimalism #Maximalism #Shopaholic #ShoppingAddict #RetailTherapy #Haul #PersonalFinance #FinancialFreedom
Za mnoge je odricanje od kupovine postala filozofija života, nastala kao odgovor na prekomernu potrošnju i osećaj otuđenja koji ona sa sobom nosi. Ljudi koji se priključuju ovim pokretima svesno odlučuju da kupuju samo ono što im je zaista potrebno, izbegavajući impulsivnu kupovinu i „neodoljive“ popuste.
„No Spend November“ ide korak dalje od “shopping ban-a“, podstičući ljude da čitav mesec provedu bez ijedne nepotrebne kupovine, baš u trenutku kada ih reklame najviše bombarduju. Ovaj pokret ima snažnu ekološku i društvenu dimenziju. Dok Crni petak proizvodi ogromne količine otpada, od ambalaže do nekorišćenih proizvoda, minimalisti koji biraju drugačiji put doprinose smanjenju tog pritiska na planetu.
Ove inicijative više ne pokreću samo pojedinci, sada se skupio čitav pokret ili zajednica ljudi koji podržavaju koncept „manje je više“. Na primer, tzv. zero waste pokret, koji promoviše život sa minimalnim stvaranjem otpada, često ide ruku pod ruku sa minimalističkim pristupom potrošnji, a Crni petak sve više postaje suprotnost njihovim vrednostima – simbol prekomernosti i gubitka kontrole.
Suočeni su sa sve agresivnijim marketinškim kampanjama koje koriste psihologiju potrošača kako bi stvorile osećaj hitnosti i straha od propuštanja (fear of missing out), ovi pokreti se suočavaju sa sve večim izazovima. Uprkos tome, ove i slične inicijative beleže sve veći broj pristalica, naročito među mlađim generacijama koje traže smislenije načine života i redefinišu šta znači „dobro živeti.“
Tagovi
