Škeljzen Malići govorio je o studentskoj pobuni, Beogradu osamdesetih, prvim demonstracijama na Kosovu, usponu Miloševića, o susretima sa Vučićem, o Ediju Rami i Aljbinu Kurtiju, o srpskom i albanskom nacionalizmu…
I o tome zašto regionu ne može da bude bolje dok se dva naroda ne dogovore
***
Svakodnevno smo izloženi relacijama, porukama i repliciranju između Vučića i Kurtija.
Kurti svako malo pominje ratnu opasnost i da Vučić zloupotrebljava nastalu situaciju za Srbe na severu Kosova koji su ostali u institucionalnom vakuumu. Srbi pre svega imaju veliki unutrašnji pritisak, pa i teror, kada su prihvatali dogovorene mere kosovskih vlasti, oko tablica itd., mnogima su zapaljena kola, ili su fizički napadani, ako ne i, kao Oliver Ivanović, likvidirani. Njihovo zastrašivanje je permanentno, i sada na to dolazi da treba da ih štiti samo kosovska policija, a ponekad se ne zna kada stvarno hapse kriminalce i ratne zločince, a kada su to improvizovane i proizvoljne akcije. Bez pune i iskrene saradnje kosovskih i srpskih vlasti nemoguće je kosovskim Srbima garantovati sigurnost i prosperitet. Najveća je Vučićeva greška što je ishitreno naterao Srbe da izađu iz struktura kosovskog sistema, gde su oni ipak bili faktorizovani, nisu mogle da se donose odluke bez njih u rešavanju praktičnih pitanja na terenu. Ostali su u praznom prostoru gde je jedina pouzdana garancija prisustvo KFOR-a, ali on je vojna a ne policijska formacija, interveniše samo u krajne opasnim situacijama, što su zloupotrebljavali ekstremisti kada su postavljane barikade. Kosovski Srbi su skoro u istoj poziciji kao što smo mi Albanci bili devedesetih godina kada je Milošević bio nametnuo sistem aparthejda, na terenu je bila samo srpska policija i paramilitarne grupe, a štitile su nas strane diplomatske misije.
Još nešto usložnjava ovakvo stanje. Zbog velike krize i zapadnog angažovanja protiv ruske agresije na Ukrajinu, KFOR nema dovoljne kapacitete za raspoređivanje dodatnih snaga za kontrolu Kosova, pa je zato kosovskoj policiji dozvoljeno da ona održava bazični red. Aljbin Kurti se pomalo pravi blesav kada to uračunava kao suvereno pravo republike Kosovo, pa se pred kosovskom javnošću drčno hvali kako je, eto, posle dvadeset godina dvovlašća i faktičke kontrole Severa od Beograda, oslobođen. Još veća greška je bila glupo i neuspešno slanje terorističke grupe na sever Kosova. To mu je najveći predizborni adut kod naivnih glasača, koji vide da je trenutno na terenu prisutna samo kosovska policija. Još veća, katastrofalna glupost bila je teroristička akcija u Banjskoj, koju je predvodio raniji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, sa očiglednom namerom da se izazove oružana pobuna Srba na Severu, računajući naivno da će se time otvoriti pitanje teritorijalnog razgraničenja time što bi se Sever verovatno stavio pod komandu KFOR-a, pod izvornim mandatom zasnovanim na UN Rezoluciji 1244 iz 1999. godine.
Aljbin Kurti je došao na vlast optužujući prethodni Tačijev režim da su opljačkali ljude i da su ih onda zapadne ambasade držale kao osobe ucenjene kriminalom i da su zbog toga prihvatali po Kosovo loše sporazume. Kurti sebe prikazuje kao čvrstog i principijelnog političara, koji ne popušta pritiscima Zapada. Njegova je igra slična Vučićevoj, populistička. Unutrašnja politika mu je katastrofalna. Svu vlast i zakone pokušava da prilagodi partijskim interesima, kao i Vučić. Napumpava popularnost kod onih slojeva društva koji imaju osvetničke sentimente prema Beogradu i lokalnim Srbima.
Iako su se ponašali kao veoma ljuti protivnici u dijalogu, Kurti i Vučić su ipak veoma uspešno sarađivali u opstrukciji dijaloga, uspeli su da tri godine zamajavaju zapadne diplomate, koji su se morali zadovoljiti samo načelnim prihvatanjem Ohridskih sporazuma, bez preduzimanja konkretnih koraka ka trajnoj normalizaciji odnosa. Kosovo je zbog toga već godinu dana pod sankcijama EU, Kurti će najverovatnije svoju opstrukciju platiti gubitkom vlasti početkom sledeće godine, a šta će biti sa Vučićem ne znam, za razliku od Kurtija, on još uvek pronalazi resurse da sklapa velike poslove sa svetskim moćnicima zamajavajući svojom razgranatom propagandnom mašinom Srbe kako radi u najboljem njihovom interesu, pa će možda, kao i Milošević 1999, kada bude stavio potpis na punu normalizaciju odnosa sa Kosovom u horu skandirati: „Velika pobeda miroljubive politike AV!“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
