„Posle pobede u Nišu je digao glas, pred utakmicu sa Mačvom ne spušta ga ni za oktavu“. Tako Mozzart sport opisuje borbu sa vetrenjačama koju već neko vreme vodi trener Vojvodine Nenad Lalatović. Ekscentrični stručnjak svojim javnim istupima pokušava da ukaže na finasijske probleme sa kojima se njegovi igrači i zaposleni u FK Vojvodina suočavaju, upirući prstom u upravu kluba.
„Vojvodina je u velikim problemima. Moji igrači su apsolutno razočarani, atmosfera na treninzima nije sjajna. Sad, kad bi svi trebalo da budemo zadovoljni, imam utisak kao da se borimo za opstanak. Kao da ništa dobro nismo doneli ovom gradu. Kao da smo najlošiji, a u stvari smo najlepši deo svega ovoga“, počeo je Lalatović.
A onda je nastavio.
„Kad sam došao, Vojvodina je bila osma-deveta, nije bilo dobro. Kad niko nije mogao da očekuje trofej, da svaki Novosađanin bude ponosan na klub, dešavaju se ovakve stvari. Najviše ispaštaju poštene novosadske porodice. Stotinu njih. Imaju minimalne plate, dolaze na posao, jedva sastavljaju kraj s krajem“.
Spomenuo je koliko mu teško pada što neki ljudi koji rade u Vojvodini „nemaju ni 500 dinara u džepu“ i zamolio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da reaguje.
„Ne mogu da shvatim da ljudi ne mogu da se dozovu pameti. Sramota! Tuđe ratove neću da vodim. Samo me zanimaju moji igrači. Molio sam dva-tri puta lepo. Molim još jednom gradonačelnika Miloša Vučevića i ljude zaposlene u klubu: sedite, dogovorite se, problem možete da rešite za jedan minut. Ako ne možete, žao mi je što to moram da kažem, ali molim gospodina Vučića, koji je našu Srbiju napravio velikom i moćnom i kome ovi ljudi polažu račune. Vi rešavate sve probleme u našoj državi, žao mi je što vas opterećujem ovakvim stvarima, ali naši zaposleni, koji nam peru veš, nemaju ni 500 dinara u džepu“.
Vratio je Nenad Lalatović film na dešavanja od letos i prepričao razgovor sa prvim čovekom Novog Sada.
„Jednom smo imali sastanak, gradonačelnik je rekao: ‘Želim trofej, morate da donesete pehar u Novi Sad’. Gradonačelniče, poslušali smo. Otišli smo u Niš i sami doneli trofej. Sad samo tražim od vas da sednete sa našom upravom i rešite problem. Nemoguće da novac ne može da se pronađe. Nije to ogroman novac. Može i da se pozajmi ako je Srbijagas blokiran. Nisu to milioni. Duguju se dve premije, dve plate, rate, nagrade. A gomila se. Posle će biti sve teže isplatiti. Ne shvatate koliko je problem ozbiljan. Vama su kućni frižideri puni, a zaposlenima u vašoj Vojvodini i igračima, možda, prazni. Možda nemate taj osećaj koliko je ljudima potreban novac. Neko mora da plati alimentaciju, a nije dva meseca dobio ni dinara. Neko da pomogne majci, ocu… To su njihove pare. Ljudi, 21. vek je, a mi molimo da se isplate primanja velike Vojvodine!? Ne mogu da verujem. Samo tražim ono što im pripada. Ne tuđe, nego naše“.
Spomenuo je Lalatović i da je problem ego, ali da je lako biti miran sa punim frižiderom.
„Ne znam da li vas radi sujeta, ne možete da nađete zajednički jezik. Nemojte zbog vaše sujete da ispašta naša velika Vojvodina. Žene koje nam spremaju hranu i svakodnevno peru veš pitaju nas kad će pare, jedna se razbolela, radi dva posla, plaču na stadionu, pozajmljuju novac, kažu da ovi voze skupa kola. A vas baš briga, toplo vam je u vašem stanu, puni su vam frižideri, ne zanimaju vas problemi sirotinje. Mene zanimaju. I ja sam nekad živeo teško, znam kako je. Mislim da znate i vi, ali su vam sad puni frižideri, pa se pravite da ne znate. Pomozite!“
A onda je još jednom spomenuo Vučića…
„Ako vi ne možete, molim Vučića da okrene te ljude. Samo jedan njegov poziv će biti dovoljan da se dozovu pameti, da stotinu porodica ima pun frižider. Šta me briga za sve njih, njihove ratove. Samo gledam Vojvodinu. Ako je vole i ako vole zaposlene, neka reše problem. Ako ne vi, onda će onaj ko je iznad svih nas, iznad svih njih, a to je gospodin Vučić. Možda on i ne zna za ove probleme. Ko zna šta njemu pričaju. Plaše se da mu kažu istinu. Predsedniče naš, kad ih vi okrenete, neće im biti dobro, već će se dozvati pameti i Vojvodina će opet funkcionisati“.
I još malo o političkom uticaju, za razliku od drugih ljudi u srpskom fudbalu, i o konkretnim imenima.
„Očigledno je nešto između njih, gradonačelnika Vučevića i Bajatovića. Znam da će posle mog obraćanja opet biti sastanci, pitanja šta on iznosi. Ljudi, zato i smetam! Ne okrećem glavu od problema. Nema razloga da snosim posledice. A i da snosim, opet ću reći istinu“, zaključio je Nenad Lalatović.
Tagovi
