Organizacije za zaštitu životne sredine širom Latinske Amerike pozvale su Sjedinjene Države da smanje izvoz plastičnog otpada u njihov region, nakon što je objavljen izveštaj koji pokazuje da su SAD udvostručile izvoz u neke države u prvih sedam meseci 2020. godine, prenosi Gardijan.
SAD su najveći svetski izvoznik plastičnog otpada, iako su dramatično smanjile količine upotrebljene plastike koje izvoze od 2015. godine. Tada je Kina, koja je prethodno bila najveći uvoznik plastičnog otpada, donela odluku da „više ne želi da bude kanta za đubre“ i započela sa uvođenjem restrikcija.
Izvoz se stoga povećao i u drugim krajevima sveta, a ne samo u Latinskoj Americi, koja je primamljivo okruženje s obzirom na to da je blizu, te da su naknade za rad mnogo niže nego u SAD.
Više od 75 odsto otpada u okruženju završi u Meksiku, koji je uvezao više od 32.650 tona upotrebljene plastike iz SAD između januara i avgusta 2020. godine. El Salvador je na drugom mestu sa 4.054 tone, a Ekvador je treći sa 3.665 tona, prema istraživanju koje je sprovela advokatska grupa „Last Beach Cleanup“ sa sedištem u Kaliforniji.
Dok je uvoz opasnog otpada podležan carinskoj kontroli i mnogim restrkcijama, plastika – zbog toga što je namenjena za recikliranje, nije bila smatrana opasnim otpadom do januara ove godine.
Ovo je značilo da se mnoge zemlje mogu pretvoriti u deponije, zaključak je istraživača Globalne alijanse za alternativu spaljivanja otpada (Gaia).
U njihovom izveštaju koji je objavljen u julu predviđen je budući rast izvoza plastičnog otpada u zemlje Latinske Amerike usled toga što su kompanije iz SAD i Kine uložile sredstva za otvaranje fabrika za reciklažu u ovom regionu.
Neki ovo vide kao formu kolonijalizma životne sredine.
„Prekogranična trgovina plastičnim otpadom je možda najpodliji izraz komercijalizacije zajedničkih dobara i kolonijalne okupacije teritorija geopolitičkog juga koje ovaj region pretvaraju u žrtvene zone“, izjavila je Fernanda Soliz, direktorka za javno zdravlje na Univerzitetu Simon Bolivar u Ekvadoru.
„Latinska Amerika i Karibi nisu zadnje dvorište SAD“, rekla je Soliz.
„Ovo su suverene teritorije i zahtevamo da se prava ljudi i priroda poštuju“.
Većina svetskih zemalja se 2019. godine saglasila oko smanjenja protoka plastičnog otpada, uključujući kako razvijene zemlje svetskog severa, tako i siromašne zemlje svetskog juga.
Ovaj dogovor, poznat i kao plastični amandman Bazelske konvencije, značio je zabranu izvoza plastičnog otpada od strane privatnih entiteta iz SAD u nacije u razvoju, bez dozvole njihovih lokalnih vlasti.
SAD nisu ratifikovale sporazum i od tad su optuživane za nastavak izvoza svog otpada širom sveta, uključujući Afriku i jugoistočnu Aziju.
„Regionalne vlade nisu uspešne u dva aspekta. Prvi su inspekcije na granicama. Mi ne znamo šta ulazi u našu zemlju pod izgovorom da je reč o reciklaži. Drugi je nepoštovanje međunarodnih dogovora kakav je Bazelska konvencija“, izjavila je Kamila Agilera, portpatol alijanse Gaia.
„Severne zemlje vide reciklažu kao nešto na šta treba da budu ponosne, zaboravljajući redizajniranje proizvoda i smanjenje otpada. Vlastima je veoma teško da tretiraju plastiku kao toksičan otpad, ali ona to jeste“, rekla je Agilera.
Tagovi
