Većina od 600.000 stanovnika Žoinvilea u brazilskoj državi Santa Katarina nemačkog je porekla. Pa gde, ako ne tamo, nemačke firme mogu unosno da posluju. Ali, na ovogodišnjem tradicionalnom Sajmu plastike nije bilo ni traga nekakve prednosti za Nemačku.
„Čuo sam od predstavnika jedne firme koja se bavi mašinama za plastiku da je kineski konkurent ponudio svoje mašine bez predujma i u 45 mesečnih rata, bez kamate. Naše firme ne mogu da se takmiče s takvom vrstom finansiranja“, kaže Tomas Ulbrih.
Ulbrih je generalni direktor Udruženja nemačke mašinogradnje VDMA u Sao Paulu i kaže da se oseća da uticaj Kine u Brazilu iz dana u dan raste. Nemačke i evropske kompanije, dodaje, sve teže drže korak s firmama iz Kine. „Kineske banke, koje samo u Sao Paulu imaju nekoliko ekspozitura, uglavnom se koriste za finansiranje projekata kineskih firmi“, kaže Ulbrih.
Peking želi da krajem novembra u Gvajakilu u Ekvadoru kruniše svoju strategiju za Latinsku Ameriku. Sve je spremno za potpisivanje bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ekvadorom što će se dogoditi u okviru 15. poslovnog samita Kine i zemalja Latinske Amerike.
Dugoročna strategija Kine
Između 2000. i 2020. Kina je povećala svoja ulaganja u Latinskoj Americi za neverovatnih 26 puta. Ona je u mnogim gradovima i regionima trgovinski partner broj jedan ili barem broj dva – zamenila je EU, a često i SAD.
O tome kako je Kina za samo dve decenije osvojila čitav jedan kontinent, mnogo može da kaže Klaudija Gintersdorfer. Ona četiri godine živi u Urugvaju, četiri je živela u Brazilu, a tri godine bila je šefica američkog odeljenja Evropske službe za spoljno delovanje (EEAS).
„Uvek sam bila iznenađena kako su kineski ambasadori u regionu dobro govorili španski i ujedno razumeli mentalitet. Ovde je dovedena čitava jedna generacija stručnjaka. Kina je na neki način zauzela naše mesto između ostalog i zato što je i sam šef države Si Đinping odvojio vreme da razgovara telefonom sa svakim“, kaže Gintersdorfer.
Cilj tih razgovora je pre svega bio da se zemlje Latinske Amerike zainteresuju za tzv. projekt Novi put svile. I to je imalo uspeha: 21 od 33 zemlje uključene su u interkontinentalnu trgovinu i infrastrukturnu mrežu, što znači da je Kina sve bliža tome da kontroliše najvažnije svetske trgovačke rute. Krajnje je vreme, smatraju u Evropskoj uniji, da se učini nešto kako bi se tome suprotstavilo.
EU računa sa španskim predsedavanjem od jula 2023.
Brisel želi da krene u diplomatsku i ekonomsku ofanzivu u Latinskoj Americi uz ulaganja od 3,4 milijarde evra. Početak bi trebalo da bude sastanak ministara spoljnih poslova EU i Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC) 27. oktobra u Buenos Ajresu. Unija ujedno polaže velike nade u špansko predsedavanje u drugoj polovini sledeće godine.
„Jedni druge uzimamo zdravo za gotovo, što može da dovede do toga da se više ne radi na pravi način na odnosima“, kaže Gintersdorfer. „Pri tom smo mi, EU, ozbiljan partner i veoma dobra treća alternativa. S nama region ne mora da bira između SAD i Kine.“
Evropska unija, kaže, želi da podrži Latinsku Ameriku nakon pandemije i to „na društveni i integrativan način“, želi da „promoviše projekte zaštite klime, pri čemu je ključna reč ’Green Deal’“, želi da „promoviše digitalizaciju“, što podrazumeva i dalje širenje transatlantskog optičkog telekomunikacionog kabla između Portugalije i Fortaleza u Brazilu. „Kada je reč i digitalizaciji, tu prednjače pre svega baltičke zemlje“, kaže diplomatkinja EU. „Trebalo bi uključiti i druge zemlje, i to ne samo Španiju, Portugaliju i Nemačku.“
I Rusija je konkurent
Vratiti poverenje – tako glasi moto, koji je inače znatno narušen tokom pandemije korone. Latinska Amerika dugo je uzalud čekala vakcine iz EU zato što inicijativa Kovaks za ravnopravniji pristup vakcinama u čitavom svetu nije uspela onako kako su to u Briselu zamislili. U međuvremenu je Kina marljivo dostavljala vakcine, isto kao i Rusija svoje vakcinu Sputnjik.
Evropska unija i diplomatkinja Klaudija Gintersdorfer imali su pune ruke posla pokušavajući da pridobiju Latinoamerikance za rezoluciju Generalne skupštine UN o ruskom napadu na Ukrajinu. Brisel je uspeo da to glasanje zabeleži kao uspeh: većina zemalja osudila je rusku invaziju, a samo su Bolivija, Salvador, Nikaragva i Kuba bili uzdržani, dok Venecuela nije imala pravo glasa.
Važnost sporazuma Merkosur
Cilj ofanzive EU u Latinskoj Americi jeste da se potisne uticaj Rusije i Kine, a da se istovremeno „kvalitativnim skokom“ poboljšaju odnosi s regionom. A šta bi moglo da bude bolji dokaz za to od konačnog sprovođenja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Merkosur-zemljama (Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) nakon više od 20 godina pregovora?
Uz promenu vlasti u Brazilu i povratak Lule da Silve, to nije nemoguće, smatra Klaudija Gintersdorfer: „Imali smo takvu konstelaciju snaga u Latinskoj Americi da je to bilo moguće, ali mi Evropljani smo imali problema – mnogi u EU su govorili da (predsednik) Bolsonaro spaljuje prašumu i da se zato ne može s njim potpisati sporazum. A taj sporazum bi bio važan znak, ne samo ekonomski, već i politički.“
Tagovi
