Lavica Kikica, koja je postala simbol borbe i nade za mnoge, a koja je podelila Srbiju, uginula je u nedelju. Njena bitka za opstanak završila se u prihvatilištu Zoološkog vrta na Paliću. Mladunče lava je pronađeno pre dve nedelje na putu za Suboticu, u teškom stanju. Danas je objavljeno da će policija u Subotici podneti više krivičnih prijava protiv osumnjičene. Sumnja se da je krijumčarila, zlostavljala i ubila mladunče lava. Postavlja se jako bitno pitanje: Da li je to bilo vredno ijednog lajka na društvenim mrežama?
Krijumčarenje životinja
Ovo „poslovanje“ donosi profit nekima, ali često znači patnju i smrt nedužnih životinja. Egzotične životinje postaju atrakcije na društvenim mrežama, ali često se zaboravlja da su one divlje i da zahtevaju specifične uslove života koje nije moguće obezbediti u stanu ili kući.
Krijumčarenje egzotičnih životinja postalo je „unosan posao“ u Srbiji. Ljudi se često odlučuju za ilegalno držanje divljih stvorenja kako bi privukli pažnju na društvenim mrežama, ali nisu spremni, sposobni niti ovlašćeni da se brinu o njima. Egzotične vrste postaju prestiž, a životinje trpe strašne posledice. Iako postoje zakoni koji štite životinje i zabranjuju krijumčarenje divljih vrsta, njihovo sprovođenje je često nedovoljno efikasno.
Jedan od ključnih problema leži u nedostatku empatije. Mnogi ljudi vole da gaje ove životinje kako bi se slikali za društvene mreže, ali često ne shvataju koliko je teško brinuti se o njima. Lavovi nisu za stanove, tigrovi nisu za Instagram.
Prema informacijama Svetske organizacije za zaštitu prirode, na svakih 10 krijumčarenih životinja, samo jedna preživi. Ostatak završava u zoološkim vrtovima, često u lošim uslovima, pati od bolesti i povreda.
Krijumčarenje životinja u Srbiji nije izolovan problem – ono je samo deo globalnog lanca ilegalne trgovine divljim vrstama. Srbija se, kao tranzitna zemlja na Balkanu, nalazi na raskrsnici ovog mračnog podzemnog trgovinskog puta i lake zarade. Egzotične životinje iz afričkih i azijskih zemalja često završe na Balkanu pre nego što se prevezu u druge delove Evrope.
Evropske organizacije za zaštitu životinja i nadležni organi posvećeni su borbi protiv krijumčarenja divljih vrsta. Europol, evropska policijska agencija, ima poseban tim za suzbijanje trgovine divljim vrstama. Isto tako, organizacije kao što su WWF i CITES (Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore) igraju ključnu ulogu u regulisanju i sprečavanju ilegalne trgovine egzotičnim životinjama.
Ovo je globalni problem koji utiče na brojne vrste širom sveta. Procenjuje se da je trgovina divljim vrstama postala četvrta najprofitabilnija ilegalna aktivnost na svetu, odmah iza trgovine drogom, oružjem i belim robljem. Svake godine milioni divljih životinja, uključujući retke i ugrožene vrste, prelaze granice ilegalno.
Problem neodgovornog vlasništva
Problem neodgovornog ponašanja prema životinjama ne zaustavlja se na kriumčarenju. Neodgovorno vlasništvo je, nažalost, svakodnevna pojava. Sve češće se ljudi odlučuju za kupovinu ili udomljavanje životinja a da pre toga ne razmisle o tome koliko odgovornosti sa sobom nosi briga o još jednom životu. Pa se tako često odlučuju da za rođendane jedni drugima poklanjaju skupocene životinje, jer je danas, čini se, posedovanje životinja postala nasušna potreba ali i statusni simbol. U toj priči najviše stradaju životinje, koje neodgovornim vlasnicima često dosade, ili neočekivano, porastu. A kada više nisu bebe i „prestaju da budu slatki“, poklanjaju se, ili još gore – ostavljaju se na ulici ili u azilu. Primer su i poznate influenserke -Fitnes bliznakinje – koje su usvojile psa, ali su zbog svojih „influenserskih obaveza“ napustile životinju i vratile je u azil. Azil u kojem se nalazi oko stotinu životinja i azil u kom zajdeno žive konji, psi i mačke, a čiji vlasnik svakodnevno moli ljude na društvenim mrežama za novčanu, ili pomoć u vidu hrane, jer životinje gladuju.
Neodgovorno vlasništvo nije samo pitanje zapuštenih kućnih ljubimaca. Ono pogađa i egzotične životinje koje često završavaju u rukama neiskusnih pojedinaca. Kupovina divljih životinja eksponencijalno raste, najčešće se radi o egzotičnim i ugroženim vrstama, čija sudbina je zapečaćena kada napuste svoje prirodno stanište radi zadovoljenja tržišta. Ove životinje, izmeštanjem iz svog prirodnog staništa, stradaju. Pored toga, najčešće za ovakve situacije, niko ne odgovara, ili su kazne mizerne.
Tagovi
