(Beta) – Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da su neosnovane izjave da su inicijative srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika pretnje miru, ocenivši da se prevaziđena institucija visokog predstavnika pretvorila u izvor problema.
Lavrov je rekao da Rusija, kao jedan od garanata Dejtonskog mirovnog sporazuma, izuzetno odgovorno pristupa svojim obavezama i pomno prati razvoj situacije u BiH.
Prema njegovim rečima, to je u vezi sa intenziviranjem spolja podržanih „pokušaja revizije dejtonske etno-administrativne arhitekture u korist unitarizacije i centralizacije BiH, na štetu ustavnih ovlašćenja konstitutivnih naroda i entiteta“.
„Reći ću iskreno, zabrinuti smo zbog neviđenog pada nivoa međuentitetskog dijaloga i poverenja u zemlji tokom celog postkonfliktnog perioda“, rekao je Lavrov u intervjuu za sarajevsko Oslobođenje.
„Takva politika je izuzetno opasna po stanje u zemlji, regionu i Evropi u celini. Na ovo upozoravamo i partnere unutar BiH“, rekao je ruski šef diplomatije za sarajevski list, povodom 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Rusije i BiH.
Lavrov je ocenio da je lošem stanju u BiH značajno doprineo bivši visoki predstavnik Valentin Incko nametanjem zakona o zabrani negiranja genocida.
„Apsolutno je neozbiljno dopustiti ovakvu provokaciju bukvalno uoči ostavke, zalupiti vrata i ostaviti svima da sređuju posledice“, naglasio je on.
Prema njegovim rečima, to je još jedan pokazatelj da je „institucija visokog predstavnika ne samo prevaziđena, već da se pretvorila u izvor problema“.
„Davno je sazrela potreba da se ona likvidira, te da se suverena BiH oslobodi od preteranog starateljstva koje je ponižavajuće za njene narode“, naveo je ruski šef diplomatije.
S obzirom na to da je Rusija član Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIK), Lavrov je pojasnio da je uloga Saveta bezbednosti UN u odobravanju kandidata za mesto visokog predstavnika nema alternativu.
„O tome svedoči Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma i praksa rotiranja visokih predstavnika koja je na snazi četvrt veka. Kandidatura (Kristijana) Šmita nije dobila konsenzusnu podršku konstitutivnih naroda BiH, ni Upravnog odbora PIK“, rekao je on, dodavši da je bila blokirana inicijativa Rusije i Kine da se odobri predviđeno imenovanje Šmita u Savetu bezbednosti.
Šmit, kako je naveo, ne može biti priznat kao visoki predstavnik za BiH, jer ne predstavlja međunarodnu zajednicu u Savetu bezbednosti UN, već desetak ambasada u Sarajevu.
Lavrov je dalje istakao da su mir i bezbednost glavni interes Rusije na Balkanu i da „nema potrebe tražiti neko skriveno značenje u ruskoj politici“.
„Naš dijalog je zasnovan na ravnopravnosti, međusobnom uvažavanju, transparentnosti, na principima međunarodnog prava, pre svega Povelje UN“, istakao je on.
Lavrov je naglasio i da je „mit o malignom uticaju Moskve izmišljen“.
Tagovi
