Lavrov: Rusofobne zemlje u EU su prepreka za jačanje rusko-hrvatskih odnosa…

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio je u intervjuu za hrvatski Večernji list da ozbiljnu prepreku na putu jačanja rusko-hrvataskih veza predstavljaju brojne rusofobne zemlje unutar EU prema direktnom nalogu Vašingtona.

„U poslednje vreme takva antiruska linija postala je puno aktivnija. Želeo bih da se nadam da će naše evropske kolege imati dovoljno mudrosti, dalekovidosti ili jednostavno zdravog razuma da se naš dijalog s Evropskom unijom i njenim državama članicama potpuno obnovi na načelima dobrosusedskih odnosa, poštenja, predvidivosti i otvorenosti“, rekao je Lavrov odgovarajući na pitanje šta su prepreke za poboljšanje saradnje Rusije i Hrvatske do onog nivoa koji imaju Slovenije i Srbija.

Lavrov je rekao i da on ne bi kvalifikovao rusko-hrvatske bilateralne odnose kao zastoj.

„U 2017. i 2018. godini predsednica Kolinda Grabar-Kitarović posetila je Rusiju na poziv predsednika Vladimira Putina. Bili su to vrlo korisni i produktivni sastanci. Naša ministarstva spoljnih poslova održavaju tesnu komunikaciju. Samo ove godine moj kolega Gordan Grlić Radman i ja više smo puta razgovarali telefonom. I praktična saradnja napreduje. Prošle godine u Moskvi je održano zasedanje Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju. Sledeći sastanak bio je planiran za ovu godinu u Hrvatskoj, ali pandemija nas prisiljava na prilagođavanja – sastanak će biti organizovan kada se epidemiološka situacija stabilizuje. Naravno, hrvatske kompanije nastavljaju da rade u Rusiji, a ruske u Hrvatskoj. Prema rezultatima iz 2019. godine, trgovinska razmena premašila je 1,5 milijardi dolara. Hrvatska je i dalje vrlo popularna među ruskim turistima“, ocenio je Lavrov.

Na pitanje u kom delu se preklapaju interesi Rusije i Hrvatske u međunarodnim pitanima i u jugoistočnoj Evropi, na primer u Bosni i Hercegovini, odnosno gde je moguće zajedničko delovanje, ruski šef diplomatije rekao je da se interesi podudarju na principijalnom novu i da je uveren da su Rusija i Hrvatska zainteresovane za jačanje međunarodnog mira, sigurnosti i stabilnosti, za održivi razvoj i političko i diplomatsko rešenje brojnih kriza i sukoba.

„Regija jugoistočne Europe ostaje prirodno, istorijsko okruženje za rusko-hrvatsku saradnju, gdje bi zajednički napori trebalo da podrže procese koji podrazumevaju produbljivanje međusobnog razumevanja između regionalnih učesnika i izgradnju sistema istinskog pomirenja među nacijama, pomirenja temeljenog na zdravom razumu i postojećim međunarodnim sporazumima. Spomenuli ste Bosnu i Hercegovinu. Jedna od tema za razgovor s bosanskohercegovačkim partnerima ostaje problem Dejtonskog mirovnog sporazuma, čija se 25. godišnjica obeležava 14. decembra. Uvereni smo da Dejtonski sporazum zadržava svoju aktulenost. Njegova temeljna načela suvereniteta, neozaisnosti i teritorijalne celovitosti BiH, jednakopravnosti triju konstitutivnih naroda i dva entiteta sa širokim ustavnim ovlašćenima omogućavaju održavanje mira, stabilnosti i sigurnosti, kao i razvoj“, rekao je Lavrov.