Lebronov legacy je njegova imperija: Novi trofej i nove dileme oko Džejmsa

T-Mobile Arena u Las Vegasu, finale prvog NBA Kupa i nešto više od dva minuta do kraja meča. Lebron Džejms pretrčava Tajrisa Halibartona, izbegava dugu ruku Indijaninog centra Obija Topina, čupa obruč i stavlja tačku na utakmicu, ispisujući tim potezom svoje ime u još jednom poglavlju istorije; Los Anđeles Lejkersi osvajači su prvog NBA Kupa, a njihov kapiten – Lebron Džejms – prvi je košarkaš koji će poneti titulu najkorisnijeg igrača ovog in-season turnira.

I naravno da je čitava košarkaška javnost odmah – kao uostalom i svakog prethodnog puta kada je Džejms osvajao neke trofeje – skočila da žučno prodiskutuje o tome da li je Lebron najbolji igrač kog je košarka ikada videla. I hoće li iza njega ostati zaostavština kakvu niko drugi do sada za sobom nije ostavio?

Legacy koji se ne može svesti isključivo na brojke, statističke parametre, činjenica da je i sa 39 leta još uvek jedan od najboljih igrača čitave lige i vitrinu nakrcanu trofejima; legacy uticaja koji je Džejms tokom svih ovih godina imao ne samo na košarku, već i na čitav sport.

Pored toga što je, kako ESPN tvrdi, LeBron fizički najdominantniji i najsuperiorniji igrač u istoriji košarke, i što je kod svakog velikog igrača uspeo da iščačka ono najbolje u njegovoj igri i nakalemi ga na svoju, Džejms je od samog početka bio jedinstven entitet. Od trenutka kada je ušao u NBA, Džejms je neprestano odbijao srastanje s trenerom, pa je zbog toga često nazivan i “de fakto trenerom i generalnim menadžerom tima”.

Ono što je Džejms, prema pisanju ESPN-a, uspeo da uradi sa svojom karijerom predstavlja konačnu “igračku pobedu” u NBA, i toga su bili svesni i rukovodioci i komesari Lige.

Dešavalo se i ranije da su neki igrači imali ogroman uticaj (na primer Leri Bird, Medžik Džonson i Majkl Džordan), ali niko od njih nije bio voljan da stoji sam, da izađe ispod suknje svoje franšize. S Majklom Džordanom u košarkaške rečnike uveden je i pojam “igrača kao nezavisne korporacije”, ali se M.J. uvek nalazio pod kišobranom Bulsa i Najkija. Prava pravcata revolucija u NBA ligi (i svetu košarke uopšte) usledila je tek nakon pojave Lebrona Džejmsa, koji je postao prvi košarkaš koji je uspeo da stvori tržište gladno njegovih usluga, da bude manje-više podjednako dominantan bez obzira čiji dres nosio, i što je možda i najvažnije, da postane centralna figura svake ekipe u kojoj se nalazio, piše ESPN.

U jednom od intervjua nekadašnji igrač Lejkersa Džered Dadli izjavio je kako je Lebron bio taj koji je na svakoj utakmici pozivao 90 odsto akcija, poistovećujući se na taj način sa trenerom i njegovim stručnim štabom. Lebron Džejms tako je postao uzor generacijama koje su ponikle nakon njega, neka vrsta nedostižnog ideala. Nešto najsličnije tome pokušao je da uradi njegov nekadašnji saigrač Kajri Irving u Bruklin Netsima, ali se ta epizoda na kraju završila onako kako se završila – neslavno.

Džejms je, sa svojom produkcijskom i filmskom kompanijom SpringHill, suvlasništvom u Fenway Sports Group (u čijem posedu se nalazi Boston Red Soksi, ali i deonice Liverpula i NHL tima Pitsburg Pingvinsa) sagradio imperiju, i postao ne samo najdominantniji košarkaš u igračkim smislu, već stekao i ozbiljnu poslovnu moć unutar i van sporta. To je njegov legacy.

I uloga istaknutog sportiste koji je javno digao glas protiv rasizma i još od Džona Karlosa ili Muhameda Alija postao prvi veliki zastupnik prava crnaca, i to što je njegova fondacija delimično finansirala novu javnu školu u njegovom rodnom gradu Akronu, što stipendira bezbroj studenata.

Međutim, kako piše novinar ESPN-a Hauard Brajant, veoma je opasno Džejmsove filantropske i dobrotvorne činove izjednačavati s idejom o tome kako je “Džejms aktivista”, jer su njegove milijarderske tendencije potpuno suprotne tome. On dodaje da u nečijoj težnji ka bogatstvu nema ničega lošeg, ali da će upravo to vremenom otupeti Džejmsovu oštricu aktivizma, i da će on, čak šta više, postati njegov protivnik.