„Već krhki zdravstveni sistem na Balkanu na ivici je ponora, pošto nema dovoljno lekara i bolničkih kreveta za lečenje pacijenata zaraženih koronavirusom, a ta situacija podseća na haos ratova na tom području devedesetih“ godina, ocenila je agencija Frans pres.
„Noćna mora od kojeg se strahuje i zdravstveni kolaps počinju da postaju stvarnost u tom siromašnom regionu koji je prvi talas epidemije koronavirusa suzbio jakim prinudnim merama“, dodaje se u izveštaju AFP-a.
Jedan neimenovani lekar iz BiH ispričao je Frans presu da postoji problem istovremene nege nekoliko pacijenata kojima „život visi o koncu“.
„Situacija me podseća na rat i preti da bude još gore tokom zime. Možemo da radimo za troje ljude, ali ne i za petoro“, rekao je lekar.
Kako piše AFP, drugi talas epidemije je mnogo jači od prolećnog i tako su otkriveni propusti zdravstvenih sistema na Balkanu, gde je već od ranije deficit resursa, lekara, medicinskog osoba, jer su otišli u zapadnu Evropu.
„Zapadni Balkan suočava se sa masovnom emigracijom, posebno dobro obučenih mladih ljudi koji beže od nezaposlenosti, korupcije i niskih plata“, ocenjuje se u izveštaju.
„Od početka epidemiološke krize u martu zabeleženo je skoro 10.000 smrtnih slučajeva, od kojih gotovo polovina u poslednjih mesec dana“, dodaje se u izveštaju AFP-a.
Prema podacima AFP, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora nalaze se među prvih deset zemalja u Evropi po mortalitetu u poređenju sa brojem stanovnika.
„Balkanske zemlje sada zbog ekonomske situacije nisu voljne da uvode drastične mere i više se odlučuju za vremenska ograničenja restorana i barova“, piše u izveštaju.
Čak i pre pandemije koronavirusa, Balkan je imao jednu od najnižih stopa lekara u Evropi, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.
„Sada je lekarska i medicinski radna snaga dodatno smanjenja, jer su se lekari i medicinsko osoblje zarazili koronavirusom“, piše AFP.
„U Srbiji je oko 2.000 njih moralo da ide u samoizolaciju, jer su bolnice preopterećene. Beograd nema više dostupnih bolničkih kreveta, a vlasti žure da izgrade dve nove ustanove“, dodaje se u izveštaju.
Na KiM, gde je nedostatak lekara primorao stanovnike da odlaze u susedne zemlje i pre krize, razmatra pretvaranje starih hotela u improvizovane bolnice.
U susednoj Albaniji najmanje 300 imućnijih pacijenata otišlo je u inostranstvo na lečenje, prvenstveno u Turskoj.
Vlada Severne Makedonije sa svoje strane je zatražila pomoć od privatnih bolnica, jer su javne zdravstvene ustanove preopterećene.
Hrvatski lekari takođe su upozorili na nedostatak osoblja i opreme, u pismu koje je potpisalo šest profesionalnih organizacija.
Vlasti u regionu suočavaju se između hitne zdravstvene situacije i potrebe da zaštite svoju krhku privredu, naveo je Frans pres.
„Suviše smo siromašni da bismo dva puta ponovili sva ograničenja“, naglašava hrvatski ekonomista Ljubo Jurčić.
„U Bosni je gotovo sve ostalo otvoreno, prodavnice, bioskopi ili teretane, jer zemlja ne može da finansira mere pomoći kompanijama ili njihovim zaposlenima“, dodala je francuska agencija.
Tagovi
