Svaku generaciju nervira priča iz edicije „U moje vreme je…“ I sve generacije su imale zamerke starijih da je u njihovo vreme sve bilo bolje. Pomisliš da ćeš ti biti drugačiji, ali ne… I ti imaš istu priču prema mlađima. Odvratna ti je njihova muzika, zameraš im što im je mobilni pridodat ekstremitet. Zapravo srastao ekstremitet, pa se sudariš redovno s njima jer drndaju mobilni i kada izlaze iz gradskog prevoza. Pomisliš i da si ti nervirao nekoga, ali ipak, „U moje vreme je bilo bolje“.
I čitav jučerašnji dan mi je protekao u priči o mladima. U BIGZ-u, dolazim na probu prijatelja iz benda Kora. Pre svirke, pričamo i pijemo viski koji je Bojanova (basista) žena Milica donela iz Irske. Pričamo o našim roditeljima i njihovom odnosu prema nama (tada) klincima. Moj otac nije prigovarao na grmljavinu panka i ostalog iz moje sobe. Imao je neku „pseću“ nezainteresovanost. Kao da mu te frekvencije Kleša iz zvučnika nisu dolazile u uši. Samo posle roditeljskih sastanaka znao je da kaže: „Dosta s tom muzikom.“ I to zbog jedinica iz dnevnika a ne zbog osmica voljumena u zvučnicima. Momci iz benda slažu se sa mnom. Imaju ista iskustva. Onda im kažem da ja nisam tolerantan kao moj otac i da meni smeta autotjun balavaca iz njihove muzike. I jedan član benda Kora odmah se složio i rekao da on redovno traži od sina da utiša muziku. Tri sata kasnije gostovao sam u noćnom programu Radija 202. I voditeljka programa je rekla kako sam u svom novom romanu odlično opisao nove generacije. Decu novotalasnih roditelja odraslih na zapadnoj muzici koji gaje decu koja preziru sve što oni vole i učlanjuju se u srpske desničarske organizacije.
Svi oni koji su gunđali na mlade i njihovu apolitičnost oduševili su se pre neki dan učenicima Filološke gimnazije u Beogradu koji su protestovali zato što je njihov školski drug Pavle Cvejić uhapšen i po kratkom postupku osuđen na 30 dana zatvora u Padinskoj skeli zbog učešća u protestu opozicije i upadu u zgradu RTS.
I govornici na promociji mog romana su istakli kako sam uspeo da napravim odličan prikaz novih generacija a da ih nisam osudio. Jedna mlada drugarica mi je rekla da sam prvi napisao roman o mladima koji nije pogled matorog čoveka. Slagao sam se sa svim što su govorili krijući istinu da nikada nisam skroz razumeo mlade generacije, da sam im samo zavideo na sve zgodnijim drugaricama dok smo mi imali jednu lepoticu škole i nijednu šansu kod nje. Sve ostalo mi je bilo besmisleno i mnogo lošije nego kad sam ja bio mlad, ali oduvek sam se plašio da me proglase matorim gunđalom sa onim „U moje vreme je bilo bolje“.
Tagovi
