Lekovi koji mogu da utiču na vožnju

Neki uobičajeni lekovi kao što su antidepresivi, pilule za spavanje i sredstva protiv bolova mogu umanjiti sposobnost vožnje kod starijih osoba, otkriva nova studija, prenosi N1.

Mnoge različite grupe lekova su povezane sa rizikom od smanjene sposobnosti upravljanja motornim vozilom. U to se mogao uveriti svako ko je ikada pročitao uputstvo za upotrebu leka.

Nova studija pratila je starije ljude 10 godina i testirala njihove vozačke veštine godišnjim testovima.

Istraživanje je pokazalo da su oni koji su koristili određene vrste lekova bili u većem riziku da padnu na testu u nekom trenutku. Kada su stariji ljudi uzimali ili antidepresive, pilule za spavanje ili NSAIL, skoro tri puta je veća verovatnoća da će biti ocenjeni kao neuspešni ili “ na granici“ od onih koji ih nisu uzimali.

Deluju na nervni sistem

„Rezultati ne dokazuju da su za to krivi lekovi“, rekao je vođa studije dr Dejvid Kar, specijalista gerijatrijske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu.

Teško je povući direktnu liniju između određenog leka i smanjene vozačke sposobnosti. Da li je u pitanju taj lek ili zdravstveno stanje koje leči ili neki drugi lek koji starija osoba uzima?“, zapitao se on.

Međutim, u ovoj studiji, Kar i njegove kolege su uspeli da uzmu u obzir mnoge faktore, uključujući zdravlje, pamćenje i veštine razmišljanja učesnika, probleme sa vidom i da li su živeli u bogatijim ili siromašnijim okruženju, a određene grupe lekova su i dalje povezane sa lošijim performansama vožnje.

Pored toga, rekao je Kar, poznato je da mnogi od ovih lekova utiču na centralni nervni sistem, sa potencijalnim neželjenim efektima, kao što su pospanost i vrtoglavica, koji mogu da utiču na vožnju.

„Suština je da da moramo da obratimo pažnju na ovo i da damo adekvatan savet našim pacijentima“, rekao je Kar.

Nažalost, dodao je, tokom vremenski ograničenih poseta lekaru, diskusije o neželjenim efektima lekova mogu pstati po strani. Dakle, tu pacijenti moraju da budu proaktivni, rekao je Kar.

Postavite pitanja o mogućim neželjenim efektima kada dobijete novi recept, a ako se pitate da li vaša tromost ili drugi simptomi mogu biti posledica leka, razgovarajte sa svojim lekarom.

„Ne bismo želeli da neko sam prestane da uzima lekove. Razgovarajte sa svojim doktorom o bilo kakvim promenama“, naglasio je Kar.

Lekovi nisu povezani sa vozačkim sposobnostima

Isto je ponovio i Džejk Nelson, direktor istraživanja bezbednosti saobraćaja u neprofitnoj organizaciji AAA.

„Dobra vest je da će vaš lekar možda moći da izvrši neke promene, kao što je prelazak na drugi lek ili prilagođavanje doze ili doba dana kada uzimate određeni lek“, rekao je Nelson.

On je takođe istakao ulogu farmaceutske industrije u rešavanju ovog problema. Postoje bolji načini, rekao je Nelson, da se korisnici lekova upozore na rizik od smanjene vozačke sposobnosti, što obično piše „sitnim slovima“.

Studija, objavljena 29. septembra u stručnom časopisu „JAMA „, uključila je 198 odraslih osoba koje su imale prosečnu starost od 73 godine na početku.

Niko nije imao znake kognitivnog oštećenja (problemi sa pamćenjem, rasuđivanjem ili drugim veštinama razmišljanja). Učesnici studije su imali godišnje preglede, koji su uključivali ispit na putu sa profesionalnim instruktorom vožnje, do 10 godina. Tokom tog perioda, 35 odsto je u nekom trenutku dobilo lošu ili graničnu ocenu testa.

Starije osobe na antidepresivima, pilulama za spavanje ili nesteroidnim antiinflamatornim lekovima bili su pod povećanim rizikom.

Šanse su bile najveće za one koji su uzimali antidepresive ili lekove za spavanje, sa ukupno 16 do 17 odsto lošijim rezultatima. Ovo se poredi sa stopama od šest do sedam odsto njihovih vršnjaka koji ne koriste ove lekove.

Bilo je nekoliko iznenađenja, rekao je Kar. Istraživači nisu pronašli vezu između antihistaminika ili antiholinergičkih lekova i sposobnosti starijih osoba da upravljaju motornim vozilom.

Antihistaminici su poznati po tome što korisnike čine pospanim. Antiholinergički lekovi se koriste za lečenje niza stanja, od prekomerno aktivne bešike do hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) do simptoma Parkinsonove bolesti. Oni mogu izazvati neželjene efekte kao što su sedacija i zamagljen vid.

„Ali, moguće je da su stariji vozači u ovoj studiji koristili novije antihistaminike koji ne izazivaju pospanost, ili da je premalo ljudi uzimalo antiholinergike da bi otkrilo značajan efekat“, rekao je Kar.