ŠUKUTI, Gruzija – Luka Torotadze (11) sklupčao se na grobu svog deda-ujaka Bičika, obrisavši prašinu sa debeljuškaste kožne lopte koja je ležala tik uz nadgrobnu ploču.

Ta lopta – nekada crna, a sada boje pepela – na istom je mestu već 15 godina. Pogled na bilo koje od grobalja u ovom selu otkrio bi na desetine istih takvih lopti.

Bila je subota, a u blizini groba deda-ujaka Bičika, Lukina rođaka Barbara i njene sestre pomagale su majci da posredi grob svog pokojnog muža Vitalija, oca devojčica. Nadale su se da će do naredne večeri i na njegovom grobu biti jedne onakve lopte.

Svakog proleća u Šukuti na zapadu Gruzije od kože se šije crna lopta kojom se igra „lelo burti“, brutalna folklorna igra – jedinstvena mešavina ragbija i ulične tuče – koja se nekada igrala u čitavoj gruzijskoj oblasti Guriji, ali je do danas opstala samo ovde gde se igra jednom godišnje, na pravoslavni Uskrs.

Lopta je jedini rekvizit i jedini trofej. Pobednik ima pravo da je zadrži i položi je na grob po svom izboru kako bi odao počast sećanju na preminulog.

Pete Kiehart for The New York Times

„Lopta postaje relikvija, simbol pobede, poštovanja“, ističe Vaktang Torotadze, Vitalijev stariji brat. „Zato se toliko trudimo da budemo što bolji u igri.“

Vitalij Torotadze preminuo je 2017, u 49. godini. Vaktang (61) je pre mnogo godina prestao da igra „lelo burti“, kako kaže, ali će se ove godine ponovo okušati. Već dve godine čeka na to. „Lelo burti“ je vlada Gruzije pre dve godine proglasila „nematerijalnim spomenikom kulture“. Ta igra je brutalna, ali živa razonoda koja diše. Uzburkava strasti i nanosi povrede.

Na dan igre, selo se deli na Gornji i Donji Šukuti, a muškarci iz oba dela bore se da odnesu loptu u svoj kraj sela. Kada makar jedan od njih uspe, igra je završena.

Nema nikakvih granica, broj učesnika nije ograničen, a moglo bi se reći da nema ni pravila. Ženama nije zabranjeno da igraju, ali se one retko upuštaju u to. Igra obično traje nekoliko sati. Ponekad se protegne do duboko u noć, a jedne godine je potrajala svega 20 minuta.

Nagrade su možda skromne – ponos i lopta u obliku knedle teška poput cigle – ali su dragocene za buduće generacije.

© 2019 The New York Times

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, poklon svim čitaocima uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 13. juna.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.