Danas sam shvatila koliko ne mogu ili čak ne umem da ne radim ništa. Ispostavlja se da je i umeti da ne radiš ništa veština?? Da lise i to vežba i da li jei za usavršavanje te veštine potrebno onih čuvenih 10.000 sati? Dali bi to moglo da se navede u CV-ju kao neizostavan skil? Danas kad se živi toliko brzo, kad svi multitaskujemo, kad smo razapeti na sto strana i imamo po dve glave i četiri ruke, umeti da ne radiš ništa nekoliko sati ili puno radno vreme je izgleda umeće. Jedan od onih zanata koje je tehnologija gurnula u zaborav.
Čak ni sad kad sam deveti mesec, kad ne spavam, kad me bole rebra, kad sam večito umorna i kad je konačno sasvim uredu da samo leškarim i kuliram, ja to ne umem. I kad se zavaram da umem, kad se zahuktami čitav sat ne radim ‘ništa’, kad pomislim’pa i nije toliko teško’ ili ‘dobro mi ide’,samo odjednom iskliznem iz koloseka i moram pod hitno da uzmem nešto prokleto da radim. Kad se davim u poslu, zamišljam kako bih rado provela dan samo čitajući knjigu od jutra do mraka, ili gledala filmove ili neobavezno piskarala u ležećem položaju. Kako bih rado utonula u kauč i pustila da me proguta. Kad poželim da mi bude dosadno. Ali istina je da ja to ne umem.Nemam iskustvo a ni kondiciju. Umorim se u prvoj krivini. Jel’i za ovo postoji talenat? I imaju linetalentovani ikakve šanse? Možda kad bi postojao neki deadline, recimo da do prvogu mesecu moram da skupim određen broj sati provedenih u kuliranju, možda bi to pomoglo
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON
HT 9
Tagovi
