Tužna poklapanja su ovog februara. Pedeset godina karijere pevača Lea Martina i smrt kompozitora koji je napravio njegov najveći hit „Odiseja“ – Vojkana Borisavljevića. Intervju je vođen pre nego što nas je napustio jedan od najvećih kompozitora domaće pop muzike, i to na relaciji Beograd-Sofija na kojoj živi Leo Martin.
Vaše pesme danas su prisutne ne samo na radio-stanicama već i u klubovima, specijalnim fanki večerima. Pre desetak godina je vaša saradnja sa bendom „Laura 2000″ i pesma „Ima vremena“ bila na vrhovima top-lista. Pa nastup na Mikser festivalu. A pesma „Odiseja“ nikada nije ni prestala da se vrti. Prošlo je 50 godina karijere, a vaša popularnost nije samo nostalgija?
Da, i meni je sve to čudno bilo, ali publika verovatno bolje zna. „Odiseja“ je svakako vanvremenska pesma i možda najveće delo Vojkana Borisavljevića. Nisam ja nostalgija, ja sam samo ostavio trag.
Oduvek me je u intervjuima sa pionirima domaće pop i rok muzike zanimalo jedno – da li su vaši roditelji mrzeli što ste profesionalno krenuli u muziku? Kako je bilo krenuti tih godina sa muzikom, i to profesionalno? Da li je sredina gledala u fazonu „sine od čega ćeš da živiš“?
Roditelji su jedino znali da ja idem u gimnaziju i Muzičku školu „Josip Slavenski“. Posle sam krenuo svojim stopama o kojima oni nisu ništa znali, a ja sam kao vuk samotnjak gurao svoje dok me nisu videli na televiziji i rekli: „Pa to je Miloš, samo mu je ime drugačije.“ Iznenađenje.
Jedna od najvećih zvezda domaće pop muzike prisetio se pet decenija karijere u kojoj je pevao sa Tomom Džonsom i Dasti Springfild, vojnicima u američkim bazama u Nemačkoj i kasarnama JNA u Jugoslaviji, i otkrio da nijedno slavlje Jovanke Broz nije prolazilo bez njega…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI IZLAZI U ČETVRTAK 4. MARTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
