Povodom obeležavanja 115 godina L’Oréal grupe otvorena je izložba „Esencija lepote“ u Hrvatskom društvu likovnih umjetnika (HDLU) u Zagrebu. Kako lepota nije samo površinski izgled, izložba podstiče na razmišljanje šta, svakome od nas, zapravo predstavlja pojam lepote. Direktorka L’Oréal grupe za region Adria–Balkan Vanja Panajotova odvojila je vreme da nas sprovede kroz izložbu i ispriča nam nešto o svojoj karijeri, lepoti i L’Oréalu.
Vi ste generalna direktorka L’Oréal grupe za region Adria–Balkan. Šta biste istakli od osobina i sposobnosti koje su neophodne za ovaj posao i koje su vam pomogle da dođete do ove pozicije?
Verujem da svako ima svoj jedinstveni put ka uspehu. Zato nisam ljubitelj univerzalnih saveta. Ono što funkcioniše za mene možda neće funkcionisati za nekog drugog. Ali iz moje perspektive, ključna je bila vera u sebe – verovanje da mogu da postignem ono što želim. Mislim da svaka osoba može da uspe, sve dok je strastvena prema svom poslu i dok ulaže maksimalan trud. To je nešto što sam naučila čak od svojih baka i deka. Moj deda, koji je bio jednostavan čovek, živeo je na selu i uvek je govorio: „Šta god da radiš, radi to najbolje što možeš.“ To mi je ostalo kao životna lekcija. Počela sam kao prodavac, i bez obzira na posao koji sam radila, uvek sam se trudila da budem najbolja. Kada daš sve od sebe, uspeh dođe sam od sebe.
Kako je izgledao vaš put do uspeha?
Iskreno, nikada nisam sanjala da ću dosegnuti poziciju na kojoj sam sada. Ali jednostavno se desilo. Za mene je ključ uspeha bila strast i želja da uvek budem najbolja u onome što radim. Međutim, veoma važno za mene je bilo da zadržim i pokažem empatiju i brigu prema ljudima. Sećam se kada sam prvi put postala menadžer pre više od 30 godina. Moj tadašnji šef mi je rekao: „Ako želiš da uspeš, moraš biti oštra, moraš biti stroga.“ Razmišljala sam o tome i shvatila da to nije način na koji ja želim da radim. Mislila sam da mora postojati drugi način – način na koji možeš biti uspešan u poslu a da ostaneš čovek i pokažeš empatiju prema ljudima. I to se zaista desilo.
Da li smatrate da je ženama teži put do uspeha nego muškarcima?
Naša društva nemaju tako izražene predrasude kao neka druga. Na Bliskom istoku, na primer, zaista je teško za žene da se istaknu. Ali kod nas je drugačije, ovde je najveći izazov s kojim se žena suočava – očekivanja društva. Društvo ti kaže da je u redu da budeš uspešna, ali samo ako si istovremeno odlična majka, supruga i domaćica. Uspeh se ne meri samo karijerom, već i time kako balansiraš sve ostale uloge.
Lično, uspela sam da se ostvarim kao majka, i imam zaista predivnu porodicu, i odličan odnos sa mužem i decom, ali sam morala da žrtvujem druge stvari. Na primer, odlučila sam da neću provoditi vreme čisteći kuću ili kuvajući, već da se fokusiram na ono što je za mene najvažnije – moj posao i porodica. Ostatak sam prepustila drugima. Takođe, dugo sam se borila i sa osećajem krivice – da li sam dovoljno prisutna kod kuće, a kada jesam, da li sam dovoljno angažovana na poslu. Na kraju sam naučila da se oslobodim tog osećaja krivice i da prioritizujem ono što je za mene važno.
Kakvo je bilo vaše iskustvo na Bliskom istoku?
Bliski istok je bio pravi izazov zbog kulturoloških razlika. Kada sam stigla tamo kao generalni menadžer, tim, koji su činili isključivo muškarci, bio je dosta nezadovoljan. Trebalo je vremena da izgradim poverenje i uspostavim odnos sa njima. U početku je bilo teško, ali na kraju smo postali sjajni prijatelji i kolege.
Na Bliskom istoku poverenje je ključno, posebno kod muškaraca. Bilo je izazovno zadobiti njihovo poštovanje i pokazati im da sam profesionalac na kog mogu da se oslone.
Koliko vam je medicinsko obrazovanje pomoglo u karijeri?
Iako sam se samo kratko bavila medicinom, to iskustvo mi je donelo jednu ključnu lekciju koja mi pomaže i danas – dijagnostikovanje pre nego što prepišete terapiju. Kao što u medicini morate prvo razumeti pravi uzrok bolesti pre nego što lečite simptome, tako i u poslu morate razumeti pravi uzrok problema pre nego što ponudite rešenje. Ta sposobnost „dijagnoze“ pomaže mi da prepoznam izazove i prilike u poslu.
Koji su najveći izazovi sa kojima ste se suočili kao lider?
Jedan od najvećih izazova vođenja tima konkretno u regionu Balkana i Adrije, a ja trenutno vodim 11 tržišta tu, jeste što za nekog sa strane sve ove zemlje mogu izgledati slično, ali su u stvari veoma različite. Važno je imati empatiju i razumeti sve specifične ambicije, strahove i inspiracije svake zemlje i prilagoditi se njima. Da biste radili uspešno u nekom regionu, morate govoriti sa svakim narodom na njihov način. Može se reći da trenutno imam 11 različitih ličnosti.
Koji su neki od aktuelnih trendova u industriji lepote u našem regionu?
Zbog digitalnih platformi i društvenih mreža, trendovi se sada globalno šire veoma brzo. Jedan od globalnih trendova koji je postao popularan i kod nas jeste medikalizacija lepote – sve veći fokus na zdravu kožu i kosu. Ljudi sada obraćaju više pažnje na sastojke u proizvodima i biraju kozmetiku koja im pruža sigurnost i efikasnost. Drugi veliki trend je personalizacija – ljudi žele proizvode koji su savršeni za njih, jer svi imamo različite potrebe.
Takođe, zaštita od UV zračenja postaje veoma važna, jer su ljudi svesni koliko sunce i zagađenje utiču na starenje kože.
Kako je pandemija COVID-a uticala na industriju lepote?
Pandemija je podstakla ljude da više vremena posvete sebi i svom zdravlju. Takođe je ubrzala individualistički pristup lepoti, gde ljudi traže proizvode i tretmane koji su specifično prilagođeni njihovim potrebama.
Da li L’Oréal koristi veštačku inteligenciju?
Da, veoma smo ponosni na ulaganja u tehnologiju. Veštačka inteligencija nam pomaže u boljem povezivanju sa potrošačima i pružanju personalizovanih saveta. Takođe je ključna za dijagnostiku potreba kože i kose, kao i za unapređivanje poslovnih procesa unutar kompanije.
Na kraju, šta je za vas lepota?
Za mene je lepota ljubav. Pronalazim je u očima mog muža. Kada se ujutro osećam loše, dovoljno je da me pogleda i kaže: „Lepa si“, i ja se odmah osećam lepom.
Tagovi
