Svake godine, pravljenje letnjeg dvobroja Nedeljnika ume da bude izvor mnogih tenzija.
Potrebno je zapakovati najbolje što imamo, a da „drži“ dve nedelje, a da bude aktuelno, a da može da se čita i na plaži i na poslu…
Ove godine, tradicionalni letnji dvoNedeljnik je pun dobrih tema kao barski šipak, a da ga nismo ni osetili, ponajviše zbog toga što smo zahvaljujući portalu Velike priče proširili broj saradnika.
Zato vas, više nego ikada ranije na narednim stranicama čekaju jaka imena, dobri naslovi, drugačiji eseji i autorski tekstovi. A to je samo početak, da vidite šta spremamo kad se malo odmorimo…
Nedeljnik će, dakle, na kratku pauzu, ali svi čitaoci koji su željni naših tekstova i autora – dakle, svi čitaoci – mogu da nastave da nas čitaju na Velikim pričama.
Vidimo se na kiosku u avgustu, a čitamo se svakog dana!
U nastavku pročitajte pregled letnjeg dvobroja Nedeljnika:
NAPOMENA: NAREDNI BROJ NEDELJNIKA IZLAZI 10. AVGUSTA
BAJAGA – U letnjem dvobroju Nedeljnika pročitajte šta je Bajaga ispričao Branku Rosiću u razgovoru koji je na neki način i rekapitulacija cele njegove muzičke karijere, kako je bilo svirati nekada, a kako danas, kako su društvene promene uticale na njegov život i karijeru, kako iz njegove perspektive izgleda svet koji se menja i kako smo se menjali mi.
ODLIV MOZGOVA – Svake godine ostanemo bez 26,2 milijarde dolara, ili 53% BDP-a Srbije. To je godišnji čist gubitak Srbije zbog emigracije, a iznad je godišnjeg BDP-a Kipra koji, prema metodologiji Svetske banke, spada u razvijene zemlje. Kumulativno, gubitak u posmatranom periodu iznosi 288 milijardi USD, pišu u nastavku analize Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ivan Ostojić, stručnjak za ekonomiju, tehnologiju i inovacije i bivši partner Mekinzija.
LALIĆ – Mi smo izgubili kult košarkaške reprezentacije. Nečeg po čemu smo bili čuveni u svetu. I za to nije kriv Nikola Jokić, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
PANOVIĆ – Ni Đilas ni Jeremić kao partijski lideri nisu ni u Skupštini, niti govore na ulici. Zamislite takvu situaciju devedesetih za Vuka Draškovića, Zorana Đinđića i Vesnu Pešić. Ili zamislite naprednjački miting da je na stiropor umesto Tome Nikolića seo neki glumac koji ne voli „žute“ i koji hoće bolju Srbiju. Velika politička analiza Zorana Panovića u dvoNedeljniku.
STANJE NA FRONTU – Na početku rata, kada su ruske jedinice olako gubili ljudi i velike količine tehnike, nije bilo čistke i mnogi oficiri koji su loše radili svoj posao ostali su na dužnostima, čak su dobili i poneki orden. Sada su pod udarom ratni oficiri koji su se iskazali u svojoj jedinici, pred ljudima čiji život zavisi od promišljenosti odluka starešina. Kod Ukrajinaca deo javne slike rata su prinudne mobilizacije, pretresi noćnih klubova i drugih mesta, piše Aleksandar Radić.
ŠTA HOĆE SAUDIJSKA ARABIJA – MBS je paralelno pokrenuo tri vrste revolucije u saudijskom društvu: ekonomsku, versko-nacionalnu i kulturnu. Svestan da je na čelu države koja ima više od polovine građana mlađih od 30 godina, Ibn Salman je započeo korenite promene čiji je cilj da od novih generacija naprave patriote ili nacionaliste, zavisi od ugla gledanja, a ne verske fanatike, piše Željko Pantelić.
RUMENA BUŽAROVSKA, ESEJ: Na ovom proputovanju jugom Arizone prolazim
kroz neke od mitoloških pejzaža američke istorije koji su se pretvorili u turistička žarišta. Ali što sam dužena putu, sve me više uznemirava osećaj finansijske nelagode koja je skoro pa
matematička. Ne mogu da ne mislim o tome da se u Americi sve svodi na kupovinu, konzumiranje i posedovanje…
ANTE TOMIĆ I DRAŽA PETROVIĆ – Ovog puta Ante Tomić piše: I sam si svjedočio kako se polet Petog oktobra u Srbiji raspao u gorčini i beznađu. Ali u svakome je od nas iz toga vremena svejedno ostala uspomena na neku zavodljivu, čarobnu iluziju. Meni je to bilo jednog ranog, svježeg sivog srpanjskog jutra u Motovunu. Čitavu smo noć ludovali, a onda se odjednom tama razmakla i u sekundi nas sve otrijeznila…
MAJKL MILKEN, TVORAC JUNK OBVEZNICE – Kojim je čarobnim štapićem demokratizovao kapital i stvorio do tada neviđen kapitalizam? Da li ga je Volstrit smestio u zatvor iz osvete ili ga je društvo poslalo iza rešetaka da bi se odbranilo od pohlepnog predatora? Bankar koji je stvorio Teda Tarnera, Karla Ikana, Donalda Trampa… Čemu je osamdesetih godina prošlog veka služio „Predators’ Ball“? Važnije je finansijski pomoći perspektivne mlade ljude na početku karijere nego deliti nagrade za životno delo. Piše Miša Brkić.
BARBI – Koliko je Barbika oblikovala generacije, od toga da je optuživana da je preteča sponzoruša zbog velikih grudi, estetike i pink boje, pa do toga da je ikona feminizma? Nisam sigurna da je njen uticaj toliki da je nešto nametala, ona je pre bila „sve“, kako glasi reklama na bilbordu koji sam videla ovih dana. Pa je tako bila tačno ono što je svaka devojčica želela da njena Barbi bude, a ne nešto što neko želi da ti nametne, piše Ana Mitić.
PUTOVĐA, NOVA PRIČA GORANA PETROVIĆA: Na autobuskim stanicama vreme nikada nije potaman. Ili je hladno ili vruće. Ili se kiša cedi sa nadstrešnice… Ili je ona napravljena od takvog materijala da kada upeče, stajanje u njenoj senci niko ne može da podnese… Jedino restoracija pruža kakvu-takvu zaštitu
OKTOBARFEST – Ako bi se birala najbolja knjiga o Beogradu, pobedio bi „Oktoberfest“ Branka Dimitrijevića, mračna vivisekcija fenomena urban ennui prve polovine osamdesetih, politički i socijalni komentar i najšarmantnija posveta besmislu i otuđenosti, piše Aleksandar S. Janković
EVROLIGA – Evroliga se u poslednje vreme širi samo tamo gde smatra da ima interes, i taj interes je uglavnom ekonomski, ili „drugarski“, piše Miloš Jovanović
SVI TEKSTOVI U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. JULA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
NAPOMENA: NAREDNI BROJ NEDELJNIKA IZLAZI 10. AVGUSTA
