Negde kada je počelo sve ovo, mislim ovo sa koronom, pričao sam sa drugom Zozom P. Rekli smo: „Izgleda da će ovo leto biti samo čačanski mamut.“ To je bila asocijacija na to da će ovo leto biti u lokalu, ni mrdnuti odavde, sve po Srbiji. Pa i znamenitosti od kojih je jedna čačanski mamut koga smo izmislili na licu mesta, mada bi valjalo da zaista postoji zbog dece i turizma.
Pomislio sam – ma ima da se sredi do leta. To sa koronom i putovanjima. Nekoliko dana posle tog „čačanskog mamuta“ kao jedinog letnjeg eksponata sreo sam u Maxiju drugaricu iz Australije. Rekao sam joj da imam britansku vizu, ali izgleda ove godine nema ništa od toga i bilo čega s koferima. Odgovorila je: „Ma kakvi, ima svašta da bude do leta. Ideš ti sigurno.“
I stiže leto. I stvarno izgleda da će se moći u London, Pariz, Madrid, ma svuda, samo da se odabere. Pa onda opet pojačanje zaraženih. I mi luzeri putovanja, mislim na Srbe. Vraćaju s grčke granice, pa mogu ovi naši, pa ne mogu, pa mogu ako su već tu, neka se drže svog suncobrana i datuma posle koga da se istornjaju. Ko zna kako? Možda i kao pradeda „preko Albanije“ jer zatvorili granicu i Bugari.
Ma okej, evo može u Britaniju i Francusku. Kad ono ne može, saznao sam uskoro. Na Crnu Goru ne pomišljaj. A u Hrvatsku? Oni će da zažmure, treba spasti sezonu. Ima da nas puste. Ali neće da nas puste, jer kod nas tako raste broj zaraženih.
Gledam, sve te zemlje koje su imale ogroman broj mrtvih i zaraženih sada su sredile situaciju i njihovi građani putuju. Izveštaji sa aerodroma. Idu putnici u Marbelju, Malagu, Benidorm…
Toma G. otišao u Hrvatsku, kaže sve okej, samo izvadiš test i u roku od 48 sati treba da si na granici. Stavlja slike iz Lošinja. Drugarica kreće za njim i kaže nam da i mi moramo da idemo. Da poranim na Torlak, da uzmem test, ali natempirati da ga uzmem tako da mogu da uzmem i avionsku kartu. Rekao sam da neću, da mi deluje kao da bežim iz Istočnog Berlina u Zapadni u gepeku. Ne mogu da podnesem tu histeriju i neizvesnost.
Sutra nam, redakciji, počinje odmor i uvek sam bio srećan i znao kuda idem. Svih ovih godina i dvobroja. Moram da kažem da sam zavisnik od putovanja i preko tih putovanja pamtim moj život. Gde da odem sutra? Kako super izgleda Srbija na instagramima ovih hipstera, ili modernih zaposlenih ljudi dobrih pozicija koji vikendom zuje po majčici domovini. Sve neki vodopadi, useci, zaseci, jezera, reke, masivi…
Svi krstare vikendima a ja nikako da upamtim gde su to bili pa da mi sutra bude lakše. Kuda da odem? Bar da postoji onaj čačanski mamut ako već ne nađem jezero ili vodopad „za poneti“ u sećanju ili na Instagram.
TEKST IZ AKTUELNOG LETNJEG DVOBROJA NEDELJNIKA.
NOVI BROJ NEDELJNIKA ĆE NA KIOSCIMA BITI OD 6. AVGUSTA.
