„Ležište Jadar je prvoklasni resurs koji bi svaka zemlja poželela na svojoj teritoriji“: Veliki dosije Rio Tinto i litijum u novom broju Nedeljnika

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i jedan od rukovodilaca Rio Tintove Studije uticaja na životnu sredinu Aleksandar Jovović ističe da su istraživanja, analize i proračuni više od 100 nezavisnih stručnjaka potvrdili da je u dolini Jadra moguća održiva, bezbedna eksploatacija litijuma. On dodaje i da uticaja na životnu sredinu neminovno mora biti, „jer nema izgradnje a da nema uticaja“, ali i da studije pokazuju da će ti uticaji biti svedeni na minimum.

„Litijum je jedna od tridesetak kritičnih sirovina za kojima će potražnja rasti još decenijama jer je neophodan za zelenu energetsku tranziciju. U tom kontekstu, ležište Jadar je prvoklasni resurs koji bi svaka zemlja poželela na svojoj teritoriji“, objašnjava Jovović za Nedeljnik. „Mineral jadarit bi se iskopavao u podzemnom rudniku, što znači da nikakvih otvorenih kopova ne bi bilo, te da bi u tom smislu uticaj na životnu sredinu bio daleko manji. Iako se priča da je za proizvodnju tone litijum-karbonata potrebno 500 tona vode, zapravo je potrebno daleko manje – 8,3. Glavni izvor procesnih voda bile bi podzemne rudničke vode i kišnica. Vode iz priobalja Drine, dakle ne iz korita, povlačile bi se po potrebi, ali to svakako nije voda koja se koristi za piće. U trenucima najvećeg povlačenja to bi iznosilo 0,007% ukupnog proticaja Drine, dakle potpuno bez uticaja na sam vodotok i druge korisnike. U Jadar bi se ispuštala voda prečišćena do kvaliteta rečne vode, odnosno voda druge klase, a za prečišćavanje bi se koristile najsavremenije tehnologije kao što su ultrafiltracija, reverzna osmoza i jonska izmena. Zaključak studija je da projekat ’Jadar’ neće izazvati zagađenje rečnih tokova. Ni Jadra, ni Drine, ni Save a ni Dunava.“

Pored ugrožavanja ekosistema i pijaćih voda, još jedna od tema o kojima se u čitavoj ovoj raspravi o opravdanosti, odnosno neopravdanosti otvaranja rudnika litijuma u Srbiji naširoko debatuje jeste problem deponija na koje će se odlagati otpad.

Profesor Ristić kaže da svaka priča o projektu „Jadar“ neizostavno sadrži i priču o deponijama „na kojima bi se skladištile na hiljade tona vrlo toksičnog i kancerogenog otpada, koji uvek može da procuri u podzemne vode i da izazove zagađenje“, te da u tom smislu postoji ogroman rizik od provaljivanja deponija, koja u krajnjem slučaju mogu dovesti do „zagađenja Jadra, Drine, Save i potencijalnih problema sa vodosnabdevanjem Šapca i Beograda“.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS