Po prvi put ove godine će se održati tradicionalna manifestacija u svetu pod nazivom „Race for the Cure“, odnosno trka ili šetnja za ozdravljenje na prostoru Ade Ciganlije u nedelju 29. septembra sa početkom u 11 časova. Uz bogat edikativni, rekreativni, ali i zabavni program, slavićemo žene koje se bore ili su se izborile sa rakom dojke, ali ujedno odati počast i onima koje su ovu bitku nažalost izgubile.
Ja sam neko ko je dva puta prošao kroz rak dojke. Bila sam od onih žena kojima to ne može da se desi – što je klasična priča u Srbiji. Sticaj okolnosti je da je mojoj majci konstatovan rak dojke, i kad je ona operisana pomislila sam da bi možda ipak trebalo da odem i ja na pregled jer sam već imala 48 godina.
Po rezultat sam otišla sama. Nije mi padalo na pamet da sam bolesna, pa niko i nije krenuo sa mnom. Dijagnoza me je potpuno šokirala, posebno zato što nikakve simptome nisam imala niti sam mogla da napipam čvorić. Tumor je bio na takvom mestu, gde ga ni lekari običnim pregledom ne bi primetili.
Nisam se pitala zašto se to baš meni desilo, jer sam već pored majke u tom periodu, dok sam se oko nje brinula, čitala o tome, i bila svesna da možda postoji i taj nasledni rizik.
Ali, bez obzira na to, nije vam svejedno kad vam kažu da imate rak, da su i tri žlezde pozitivne na maligne ćelije, da ćete posle operacije imati i zračenja i hemioterapiju. Moram da kažem da meni ta operacija nije bila neki problem, čak ni zračenje, ali… hemioterapija… To je valjda kod svih žena tako. Teško je, gubite osećaj ženstvenosti, pre svega zbog kose… U tom momentu vi se branite time „jao, otpašće mi kosa, pa šta ću, pa kako ću“. Brinete se zbog gubitka kose, da ne biste morali da se suočite sa strahom od bolesti i strahom od smrti.
Ne razmišljate o tome da kosa po završetku terapije počne ponovo da raste, da se posle šest meseci ili godinu dana često čak i ne primeti da ste ikada izgubili kosu i da ste lečeni od raka.
Kad sam dobila dijagnozu, plakala sam, prešla sam u park prekoputa Instituta, i počela da plačem. Osetila sam doslovno da snaga izlazi iz mene, a onda sam pomislila na svoje sinove, I da ja ne mogu bez njih, i počeo je u meni neki… unutrašnji dijalog koji je prekinuo suze. Zapitala sam se šta ja hoću, šta želim, i rekla sam sebi da želim da budem zdrava. I snaga za koju sam mislila da me je napustila počela je da se vraća.
Nakon svojih iskustava shvatila sam da je od velike važnosti da pomognem drugim ženama koje vode istu bitku, ali i onima koje nisu u potpunosti svesne opasnosti od bolesti i da je potrebno da više pažnje i brige posvećuju sebi i svom zdravlju. Kad se rak dojke otkrije u najranijoj fazi bolesti, šanse za izlečenje su veoma velike. Zbog toga je bitno da znate koje preglede treba redovno da sprovodite.
Zato sam u decembru 2016. godine zajedno sa doktorkom Stanislavom Otašević, Slavicom Simić, Vesnom Bondžić i doktorkom Majom Gulan osnovala Srpski forum protiv raka dojke – Evropa Dona Srbija, organizaciju koja je svega nekoliko meseci kasnije, u martu 2017. postala deo evropske koalicije protiv raka dojke, nezavisne, neprofitne organizacije Europa Donna.
Evropa Dona Srbija, sa lokalnim udruženjima koja su deo njeni članovi neumorno radi na podizanju svesti o važnosti preventivnih pregleda, o odazivanju na organizovane skrininge, ali i na poboljšanju uslova i dostupnosti savremenih metoda lečenja ove bolesti.
Tagovi
